Dec 04

Festival nauke 8.0

Počeo je osmi Festival nauke u Beogradu i trajaće od 4. do 7. decembra, pod sloganom „Sve je moguće”. Da biste se što bolje proveli i što više lepih stvari naučili, našim naučnicima i mladim naučnim nadama će se pridružiti kolege iz Francuske, Nemačke, Mađarske, Portugalije, Švedske i Slovenije. Sve će se odvijati u već poznatoj „naučnoj četvrti“ koju ove godine čine: bivša RK Kluz (Cepter Ekspo centar), Studentski kulturni centar i Galerija Narodne banke Srbije.

.

.

Francuska je ove godine zemlja-partner Festivala nauke. Iz nje će nam doći trupa „Les Atomes Crochus“, koji su prošle godine privukli veliku pažnju svojim „uradi sam“ radionicama. Posebnu celinu ove godine činiće Francuski naučni kafe koji će za ovu priliku biti otvoren u Studentskom kulturnom centru, gde će se odvijati brojni intervjui, sastanci na brzaka, radionice za naučne komunikatore…

.

.

Među naučnim zvezdama ovogodišnjeg festivala će biti i dobitnici Ig Nobelove nagrade, koja se dodeljuje za rezultate istraživanja koja čine da se ljudi zasmeju, a zatim i zamisle i jedan od ciljeva joj je i da podstakne interesovanje za nauku. To su Sabin Begal i Erih Paskal Malkemper sa Univerziteta Duisburg-Esen koji su ovu, sve popularniju, nagradu dobili “za pažljivo dokumentovanje pojave da kada psi vrše nuždu i uriniraju, vole da svoje telo postave u pravcu linija sila Zemljinog magnetskog polja”.

.

.

.

.
.
Svemoguća zona

Ovo je deo FN 8.0 koji je delom radionica, delom laboratorija. Namenjena je svim kreativcima, naučnicima i stvaraocima koji svoje ideje pretvaraju u stvarne proizvode. Zvezde ovogodišnje „Svemoguće zone” biće tim Poligon Maker Lab-a iz Slovenije i oni će sa zainteresovanim posetiocima razmenjivati ideje o tome kako novu tehnologiju 3D štampanja primeniti kod kuće.
Naučno-fantastična bina

U svečanoj sali Studentskog kulturnog centra organizatori su napravili scenu, i to takvu da se, kako kažu, graniči sa snom i javom, realnim i nemogućim, naukom i umetnošću. I tu nam obećavaju fantastični šou program. Imaju i razloga za to jer će tu opet nastupati naučnici sa švedskog Lund univerziteta sa svojim programom „Šou sa velikim VAU” i to u novom izdanju.

.

.

.

Festival nauke je najavio i gosta iz Mađarske, Lasla Robera Zsilosa, koji će zajedno sa posetiocima svakidašnje i nesvakidašnje probleme na kreativan način. Njemu će se SKC-u pridružiti i portugalski tim „Pluzze“, koji će posetioce zaintrigirati raznim zanimljivim matematičkimzagonetkama i slagalicama.

Iz Španije nam dolazi Elena Garsija Armada, specijalista za robotiku iz Centra za automatiku i robotiku, u okviru Visokog saveta za naučna istraživanja Španije. Ona će na predavanju u SKC-u publici približiti mogućnosti terapije neuromuskularnih bolesti u detinjstvu primenom bioničkih egzoskeleta. Španski istraživački centri i tehnološke kompanije, u saradnji sa inženjerima, naučnicima i doktorima, proizvode robotičke egzoskelete koji uz pomoć daljinskog upravljanja omogućuju pasivno kretanje osobama sa trajnim invaliditetom.

.

.

.
.
Nauka bez prestanka

U Zepter Expo centru bićete non-stop izloženi najboljim izložbama, postavkama i uzbudljivim eksperimentima! Neverovatnih 20 interaktivnih postavki iz različitih naučnih oblasti, odvešće vas na uzbudljivo putovanje kroz nova saznanja.
Ekspertinejdžeri

Ono što ne smete propustiti je Ekspertinejdžer zona Festivala nauke 8.0 u suterenu bivše RK Kluz. Tamo će nas dočekati budući veliki naučnici koji su već sada veoma iskusni komunikatori nauke iako su još uvek osnovci i srednjoškolci. Pripremili su 10 uzbudljivih postavki na kojima će nas očarati i začarati tom magijom realnosti, kako se nauka još može nazvati.

.

.

.

.

Naučne igraonice

U galerijama Studentskog kulturnog centra na vama je da izaberete svoje naučne igraonice. Uzbudljive radionice prilagođene svakom uzrastu podstaći će vas da izvodite prave naučne eksperimente.
Zelena zona

Životna sredina nam je sve zagađenija i zato je ovo veoma važan deo festivala na kome ćemo saznati koji su sve koraci potrebni da bi se od otpada dobila nova sirovina spremna za proizvodnju, koliko se energije štedi, kakav je direktan efekat na zaštitu životne sredine.
Francuski naučni kafe

U saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji i Ambasadom republike Francuske, na osmom Festivalu nauke će biti predstavljen, već pomenuti, pravi naučni kafe. Organizatori poručuju da nas neće raspametiti samo pića. U stvari, kažu, možda baš i hoće, posebno kad saznamo njihovu hemijsku formulu. Pored ovog neobičnog kafe izlaska, “zakuvali” su za sve nas i bogat program u vidu radionica, interaktivnih predavanja i razgovora sa naučnicima, izložbi, sastanka na brzaka i okruglog stola.

Festival nauke u Beogradu je najveći događaj tog tipa u regionu. Po rečima domaćina, misija Festivala nauke jeste veći značaj obrazovanja u društvu, kroz zanimljive, moderne i nove metode. Cilj Festivala nauke je i da afirmiše poznate i promoviše neafirmisane naučnike sa domaćih i stranih prostora, ali i da podstiče interesovanje za nauku vrlo jednostavnom demonstracijom činjenice koliko je ona sama po sebi interesantna, inspirativna i nadasve zabavna. Zato i ove godine organizuju Festival nauke, i dalje sa jasnom svrhom – da predstavi, objasni i promoviše nauku na način podjednako blizak i jasan svima, bez obzira na godine i obrazovanje. Još jedan od ciljeva Festivala nauke je da posetiocima ukaže na nauku kao neodvojivi deo svakodnevnog života i da istovremeno pruži inspirativan, nov i svež pogled na različite naučne oblasti, da probudi interesovanje i da široj publici i drugim društvenim činiocima ukaže na važnost nauke i tehnologije u svakodnevnom životu.

Prošlogodišnji sedmi Festival nauke, za četiri dana, posetilo je 27.000 ljudi, od kojih 15.000 osnovaca i srednjoškolaca iz više od 300 škola iz cele Srbije, kao i iz regiona

Idejni tvorac, osnivač i organizator Festivala nauke je Umetničko – produkcijska grupa „Noć muzeja”, koja je osnovana 2004. godine u Beogradu. Naša UPG je istovremeno osnivač Noći muzeja.

Festival nauke podržavaju Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda, Rektorat Univerziteta u Beogradu, Centar za promociju nauke, brojne strane ambasade, kulturni centri i mnogi drugi.

.

Srpski Festival nauke član je EUSEA (European Science Events Association), koja ima članove u 40 zemalja Evrope.

FN 8.0 će za posetioce biti otvoren u četvrtak 4.12. i petak 5.12: od 10 do 18 časova a u subotu 6.12. i nedelju 7.12: od 11 do 20 časova. Lokacije su Zepter Expo centar (bivša RK Kluz), Masarikova 4, Studentski kulturni centar, Kralja Milana 48 i Galerija Narodne banke Srbije, Nemanjina 17.

Festivalske karte po, ceni od 450 dinara, mogu se kupiti na Eventim prodajnim mestima u celoj Srbiji, a tokom trajanje manifestacije, pored pomenutih prodajnih mesta tu su i lokacije dešavanja Festivala.Festivalska karta važi za jedan festivalski dan u RK Kluz, Studentskom kulturnom centru i Galeriji Narodne banke Srbije.Povlašćena cena ulaznice za grupne đačke posete iznosi 380 dinara. Deca do 5 godina strarosti, uz pratnju roditelja, ne plaćaju ulaznicu.

Vidimo se!

Izvor: Kuća dobrih vesti

Oct 01

Učestvujte u Svetskoj nedelji Svemira

 

Ove godine se po petnaesti put u svetu i šesti put u Srbiji, od 4. do 10. oktobra, održava manifestacija Svetska nedelja Svemira (World Space Week). Ono što je najvažnije i najlepše je da i vi možete da učestvujete!

Ukoliko želite da se igrate praveći makete satelita, družite sa sebi sličnim ljudima organizujući radionice i predavanja, ili osmislite nešto potpuno novo posvećeno svemirskim letelicama i veštačkim satelitima, dovoljno je da vaš događaj registrujete na zvaničnom sajtu WSW. Ideje i materijale za Svetsku nedelju Svemira možete naći ovde, a za odgovore na eventualna pitanja možete se obratiti nacionalnom koordinatoru Zoranu Tomiću. Njemu bi trebalo i da, nakon manifestacije, pošaljete pisane i foto utiske sa vašeg događaja kako bi ih objavio na blogu. Takođe ćete moći da postavite fotografije svog događaja u album Svetske nedelje Svemira na Flikeru.

Vi možete organizovati bilo koji događaj u vezi astronomije i Svemira. Ipak, ovogodišnji naziv Svetske nedelje Svemira je “Space: Guiding your way” i posvećen je kosmičkim letelicama, te bi trebalo da pri osmišljavanju sadržaja idete u tom pravcu. To možete uraditi kao pojedinac, udruženje, škola, fakultet ili neka druga ustanova.

Pre petnaest godina Stetsku nedelju Svemira je činilo samo par događaja. Međutim, popularnost ove manifestacije stalno raste, tako je je prošle godine bilo organizovano 1.400 događaja u 80 zemalja, na svim kontinentima (čak i na Antarktiku).

Ove godine je iz naše zemlje prva prijava stigla iz OŠ “Despot Stefan Lazarević” iz Beograda, a zatim i iz OŠ “19. oktobar” u Donjim Komaricama, Akademije nacionalnog razvoja iz Beograda, veb sajta Kruševac ONLINE i iz Dečjeg obrazovnog sela Čarobno selo iz Mionice. Ima još vremena za prijavljivanje, pa je za očekivati da će broj učesnika iz Srbije biti mnogo veći. Spisak do sada prijavljenih događaja možete pogledati ovde.

Datumi početka i kraja Svetske nedelje Svemira su odabrani u čast lansiranja prvog veštačko satelita Sputnjik 1, 4. oktobra 1957. i stupanja na snagu međunarodnog dogovora o korišćenju Svemira 10. oktobra 1967. godine.

Izvor: Kuća dobrih vesti

Aug 03

Moj susret sa Rogerom Penroseom

Bellove nejednakosti i kvantna mehanika

Prije 50 godina John Stewart Bell objavio je članak On the Einstein Podolsky Rosen Paradox u časopisu Physics u kojem je teorijski pokazao da ukoliko su predviđanja kvantne mehanike točna, priroda mora biti fundamentalno nelokalna – što će kasnije eksperimentalno i potvrditi tim Alaina Aspecta iz Pariza. U čast tom događaju, ovogodišnja ljetna škola temelja kvantne mehanike u Sextenu bila je posvećena Bellovom teoremu. Škola je okupila mnoga vodeća imena u području, pa su tako među predavačima bili i Detlef Dürr, Sheldon Goldstein i Nino Zhangi – trojac koji je dovršio Bohmovu mehaniku i dao odgovore na sva bitna pitanja u nerelativističkoj Bohmovoj mehanici; Giancarlo Ghirardi koji je zajedno sa Rimini i Weberom napravio Ghirardi–Rimini–Weber (GRW) teoriju; Lev Vaidman koji je poznat po Elitzur–Vaidman bomb-testing problemu, te jedan od poznatijih zagovornika Many Worlds  Interpretation (MWI); Tim Maudlin, jedan od najpoznatijih filozofa znanosti današnjice. Među svim tim imenima našlo se i jedno koje pripada u živuće legende teorijske fizike – Roger Penrose.

Što je Roger Penrose radio u Sextenu? Predstavljao svoju “interpretaciju” kvantne mehanike (interpretaciju u navodnicima jer bi prikladniji naziv bio: teoriju), odnosno twistor theory. A zašto? Jer je jedna od temeljnih stavki te teorije upravo to što je nelokalna, stoga se fino uklopila u cijelu priču o nelokalnosti. A uz to, Penrose je poznavao Bella. No Penroseovo predavanje kao Penroseovo predavanje – hrpa matematike i brzo mijenjanje slajdova; ali ne onih iz power pointa jer on je ipak stara škola i koristi prozirnu foliju po kojoj je nacrtao svoje slajdove, slike, formule i grafove koje projecira putem grafoskopa.

Provokator Hawking i svemir prepun twistora

Bilo je negdje oko deset sati navečer kada sam sa Rogerom Penroseom (kojem je pokraj imena pisali Prof., premda je organizator prije Penroseovog predavanja naglasio da je riječ o grešci jer je trebalo pisati Sir, što on uistinu i jest) sjeo za stol ispred hotela Waldheim. Ne sjećam se točno kako smo započeli priču, ali pokušati ću prenijeti ono čega se sjećam, s tim da ovo nije transkript razgovora nego transkript vlastitog sjećanja, naravno, bez onih dijelova razgovora koji su suviše tehnički.

Stephen Hawking i Roger Penrose. Slika preuzeta, bez dopuštenja, sa dijela naslovnice knjige "The Nature of Space and Time".

M: Hawkinga ste upoznali u baru dok ste pili pivo?

Penrose: Referirate se na film iz 2004? To je čista fikcija. Kao i ona scena kad stojimo u parku i pišemo po tabli. Njega sam upoznao na jednom predavanju koje sam održao – on je još bio student. Sjećam se da je postavljao neka pitanja.

Penrose uvijek ima blagi osmijeh dok priča s vama i nerijetko razmak između dvije rečenice ispuni laganim smijehom.

Penrose: Sjećam se kad je na jednom od sastanaka, u periodu dok je još mogao samostalno govorit, ali malo teže, Hawking rekao da zakon očuvanja bariona ne stoji jer se informacija nekako gubi u crnim rupama. To je bila jako kontroverzna izjava, ali nitko se nije uhvatio za nju. Hawking ju je namjerno izrekao da bi izazvao raspravu. Ja sam malo mrmljao u sebi, ali odlučio sam ignorirati jer sam nerijetko ulazio u diskusije s njima glede stvari oko kojih se nismo slagali. Hawking je bio razočaran jer je već gotovo prošao cijeli sastanak, a nitko nije reagirao na njegovu izjavu, te je stoga ubacio još jedan komentar: postoje bijele rupe koje su vremenski invertirane crne rupe. Tad sam si rekao: e sad je dosta! I reagirao sam na to, te je krenula još jedna žustra rasprava.

M: Pa sad, ako je mislio na jako jako male rupe, možda se i mogao izvući nekako?

Penrose: On nije samo mislio na mikro crne i bijele rupe, to bi mu nekako i oprostio, nego na makroskopske objekte, jako masivne rupe! U tome je i bio problem.

M: Biste li rekli da je Hawking pozitivist?

Penrose: Hmm, to je teško pitanje. Njegovi generalni stavovi o znanosti su jako kompleksni, ali ne bi se složio do kraja da je pozitivist.

M: Meni njegovi stavovi oko kvantne nikad nisu bili jasni. Često se bazira samo na formalizmu, ali čitao sam njegove radove gdje eksplicitno koristi Everett–Wheelerovu interpretaciju.

Penrose: Da, nije ni meni do kraja jasno – mislim da je ne koristi na isti način kako je koriste većina Everettovaca.

M: Mene i dalje muči valna funkcija. Zapravo muči me od dana kad sam prvi put učio kvantnu teoriju. Znate, ona je fundamentalno kompleksna, to ne možemo izbjeći, a to me prije dvije godine navelo da pokušam izgradit kompleksno prostorvrijeme koje bi bilo sposobno reproducirati specijalnu teoriju i kvantnu teoriju tako da..

Penrose me prekida.

Penrose: Ja se s vama slažem. Zapravo to je bila jedna od mojih glavnih vodilja za twistor teoriju, da prostorvrijeme nekako mora biti suštinski kompleksno.  Prostor u kojem radim je kompleksni Riemannov prostor na kojem definiran valnu funkciju, ali je potrebno još neke stvari dokazati, između ostalog i vezanih za kohomologiju, da bi bila matematički potpuna teorija. Točke u Euklidskom prostoru su twistori u mome. Tri glavne osobine te teorije su: kompleksnost, nelokalnost i matematička sofisticiranost. Nelokalnost je izašla kao posljedica teorije, što je bilo još više obećavajuće.

M: To me ne čudi jer bilo koja teorija koja ima ambiciju da opiše ovaj svemir mora biti nelokalna zbog CHSH nejednakosti.

Penrose: Slažem se. Kao što sam naglasio u predavanju, za nelokalnost vam nije potreban EPR fenomen, nelokalnost je već očita u double slit eksperimentu prilikom redukcije valnog paketa. Detekcija čestice je jedan nelokalni fenomen koji, u trenutku kada aparat klikne, šalje informaciju svim ostalim točkama prostora da je kliknio na točno tom mjestu i da ne može kliknuti više nigdje. Ta informacija biva poslana beskonačnom brzinom.

M: Je li twistor teorija prepoznata u akademskoj zajednici?

Penrose: Pa neki su je ljudi prepoznali. Znam da postoji tim teorijskih fizičara koji koriste twistor teoriju za računanje sudara čestica i slično, rekao bih. No to me ne fascinira previše, više bi volio da se orijentiraju na neke fundamentalne probleme iz teorije.

Roger Penrose (desno) i ja. Slikala Višnja Maudlin u Sextenu, 30. 07. 2014.

Slijedi razgovor o kvantnoj mehanici koje neću prenijeti ovdje jer je vezan za specifične ideje autora ovog teksta, pa sam sadržaj nije toliko važan. Nakon toga je uslijedio razgovor o kozmologiji. Penrose je, opet, imao originalno viđenje stvari.

Ciklični svemir i problem svijesti

Penrose: Inflacijski model svemira i ovo što danas učimo nije jedini model sa ekvivalentnom prediktibilnom moći. O tome sam pisao u svojoj novoj knjizi Cycles of Time. Zajedno sa Vahe Gurzadyanom, armenijskim teorijskim fizičarem, napravio sam model svemira koji se širi jedan ogroman period vremena – eon – te nakon toga nastaje novi svemir s novim Big Bangom, itd.  Stoga, moguće je da u našoj prošlosti nije bio samo jedan Big Bang, nego mnogo njih. Tragove starog svemira je moguće detektirati, a kada spominjete tamnu materiju, zapravo ovaj model objašnjava što je to tamna materija, a više o tome možete pročitati u članku iz 2013. kojeg sam u European Journal of Physics objavio zajedno sa Gurzadyanom.

M: Pa nije li nedavno inflacijska teorija potvrđena od BICEP2?

Penrose:  Ti se rezultati mogu interpretirati na različite načine. Npr. može se interpretirati kao utjecaj primordialnih magnetskih polja koja su ostala iz razdoblja prije Big Banga.

M: Čitao sam neke vaše radove u kojima pokušavate objasniti svijest Orch-OR teorijom, koliko je to povezano sa twistor teorijom?

Penrose:  To je drugačija teorija od twistor teorije, gdje je za kolaps valne funkcije kriva gravitacija. Često izbjegavam pričati o toj teoriji jer je dosta kontroverzna. Takve teorije lako postaju magnet za ljude sa svakakvim idejama, pa sam tako nedavno dobio mail u kojem je osoba predstavila modifikaciju moje teorije gdje sa lijevom stranom mozga upravljaju zakoni klasične elektrodinamike, a sa desnom zakoni kvantne gravitacije.

M: No koliko sam čitao, u toj teoriji glavni krivac su mikrotubuli u mozgu?

Penrose: Da, oni su potencijalni izvor određenih kvantnih fenomena koji bi mogli objasniti svijest. Naime, svijest je jako težak problem na koju mnogi znanstvenici dosta naivno gledaju. Tražio sam teoriju dovoljno jaku koja bi možda mogla odgovoriti na neka pitanja glede svijesti, a dobar kandidat za to je kvantna mehanika. Tražio sam gdje bi se nekako zakoni kvantne mogli lomiti, odnosno gdje dolazi do kolapsa valne funkcije, a mikrotubule bi mogle biti dobar kandidat za to. Mikrotubuli su zapravo svuda po našem tijelu, ne samo u mozgu, ali je sam raspored mikrotubula presudan. Znate, mikrotubula ima i u stablima, pa bi neki zlobnici mogli reći vegeterijancima da i stabla imaju neki oblik svijesti.

M: Khm, khm, provokacija!

Penrose:  Naravno, razine kompleksnosti su neusporedive – mala šala na vaš račun.

Roger Penrose i nemogući objekt (Penroseov trokut) kojeg obično u svojim prezentacijama koristi da bi dočarao što je to kohomologija. Preuzeto sa blogscala.blogspot.com.

Primijetili smo da je već prošla ponoć i valjalo je poći leći. Otpratio sam Penrosa do recepcije, gdje mi je bio kišobran, te se rukovao s njim.

Kiša i planine

M: Sir Roger Penrose, bila mi je čast.

Penrose:  Oprostite, ali ja zapravo ne znam vaše ime, a pričamo već drugi put danas!

M: Mate Jagnjić. Zapravo zaboravite prezime, malo je komplicirano ipak, samo Mate.

Penrose:  Mate. Kako se piše?

M: Kao engleska riječ “mate” (eng. prijatelj).

Penrose:  Zanimljivo! Dobro Mate, laku vam noć.

M: Nighty night.

Penrose je otišao u svoju sobu, a mene je čekalo desetak minuta pješačenja po laganoj kiši i ugodnom planinskom zraku. Kad sam došao u apartman shvatio sam da sam imao sreće što nije bilo prometa na cesti uz koju sam hodao jer sam bio toliko u mislima nakon čitavog razgovora da sam se automatski kretao, bez bitnijeg procesiranja vizualnih impulsa. Po običaju, razmišljao sam o kvantnoj mehanici i bio pod dojmom kako osoba, koja se približava svojoj 83. godini, može biti tako umno bistra i djelovati optimistično (Penrose je, manje više, sve objašnjavao uz lagani osmijeh na licu). Po toj osobini me je pomalo podsjetio na Richarda Feynmana.  Penrose je jedan od velikana fizike i ima zasluženo mjesto u povijesti znanosti, a njegova otvorenost prema ljudima i idejama čini ga još većim.

Izračunati ne znači znati

Dobro je znati da najbolji među nama prepoznaju probleme koje kvantna mehanika danas ima, a koji se učestalo zanemaruju u kursevima kvantne na sveučilištima. Većina njih ih jednostavno nije svjesna. Probleme koji su, na neki način, novi tip problema i pitanja, koje je Richard Feynman jednom sročio, a David Mermin predstavio u obliku pjesme (uzeo je rečenicu i samo je rasporedio da ima oblik, u pravom smislu te riječi, pjesme):

David Mermin, Is the moon there when nobody looks? Reality and the quantum theory. PhysicsToday, April 1985.

Penrose je siguran da postoji pravi problem. I može ga definirati. Kao i sudionici ove škole. No postoje mogući odgovori na problem  (a među njima nije pozitivistički pristup “shut up and calculate” jer nam ne objašnjava ništa, pa stoga problema niti nema), a na nama je da otkrijemo koji je od njih točan, ne zaboravljajući da će presudnu riječ, na kraju dana, imati priroda.

Jul 16

Sajt Južne evropske opservatorije

Foto: ESO

ESO (European Southern Observatory) je najuglednija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija opservatorija na svetu. Upravlja velikim brojem najmodernijih teleskopa postavljenih u Atakama pustinji u Čileu, na nadmorskim visinama i preko 5.000 metara. Pun naziv ESO je Evropska organizacija za astronomsko istraživanje na južnoj hemisferi.

Potražnja za korišćenjem njenih teleskopa je veoma veliko. Godišnje primi oko 2.000 zahteva koji zajedno za četiri do šest puta premašuju raspoložive kapacitete. Istraživanja pomoću uređaja Južne evropske opservatorije rezultuju velikim brojem recenziranih naučnih radova (prošle godine ih je objavljeno 840).

Sedište ESO je u Gerhingu pored Minhena u Nemačkoj i u tom naučnom, tehničkom i administrativnom centru stručnjaci razvijaju nove tehnologije kako bi svojim opservatorijama omogućili najnaprednije instrumente. ESO teleskopu su u Čileu postavljeni na tri lokacije: La Sija, Paranal i Šahnantor.

Opservatorija La Sija je bila prva lokacija za ESO teleskope i 1969. godine, kada je počela sa radom, je bila najveća na svetu. Nalazi se na 2400 metara nadmorske visine i na njoj se nalazi nekoliko optičkih teleskopa, a najveći od njih ima prečnik ogledala 3,6 metra i opremljen je najslavnijim svetskim lovcem na vansolarne planete: instrumentom HARPS (engl. High Accuracy Radial velocity Planet Searcher), spektrografom fantastične preciznosti. Teleskop nove tehnologije (engl. New Technology Telescope, NTT), prečnika ogledala 3,58 metra je prvi teleskop na svetu čijim se primarnim ogledalom upravljalo pomoću računara.

Opservatorija Paranal se nalazi na istoimenoj planini na 2600 metara nadmorske visine i na njoj je smešten ponos evropske (a i svetske) astronomije, Veoma veliki teleskop (engl. Very Large Telescope, VLT). Čine ga četiri teleskopa sa ogledalima od 8,2 metara i četiri pomoćna 1,8 metarska teleskopa koji mogu da menjaju lokaciju. Ti teleskopi su umreženi tako da se sa njih dobija slika kao sa jednog teleskopa prečnika ogledala i do 200 metara! Sa VLT-a smo dobili prvu sliku jedne egzoplanete, kao i informacije o orbitama zvezda oko crne rupe u središtu naše galaksije.


Malo niže od VLT-a se nalazi još jedan džin, VISTA (Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy). To je najveći teleskop za pregled neba na svetu. Radi u oblasti vidljive i infracrvene svetlosti.

U sklopu VLT-a se nalazi još jedan teleskop za pregled neba VST (VLT Survey Telescope). Najnoviji je na ESO Paranal opservatoriji. Opremljen je kamerom od 268 megapiksela i koristi se za snimanje širokog spektra elektro-magnetnih talasa, od ultraljubičastih, preko vidljivih, do blisko-infracrvenih (talasnih dužina od 0.3 do 1.0 mikrona). Od svojih VLT komšija, koji mogu da proučavaju samo male delove neba u jednom posmatranju, VST se razlikuje po tome što može veoma brzo da snima velike površine neba i to u visokoj rezoluciji.

Treća egzotična lokacija na kojoj se nalazi najmodernija oprema za proučavanje svemira je Šahnantor. Na jednom od najsuvljih mesta na planeti, na visini od 5000 metara nadmorske visine, krajem 2013. je kompletirano svih 66 antena do sada najvećeg projekta za astronomska istraživanja sa površine Zemlje, ALMA (engl. Atacama Large Millimeter/submillimeter Array). Sve antene rade zajedno kao jedan teleskop-interferometar i koriste se za snimanje dalekog svemira, odnosno elektromagnetskog zračenja koje do nas odatle dolazi a koje ima talasne dužine od 0,3 do 3,6 milimetara.

Na istoj visoravni, na visini od 5100 metara, se od ranije nalazi APEX, teleskop čija je antena 12 metara u prečniku i koji takođe radi u oblasti milimetarskog i submilimetarskog elektromagnetskog zračenja.


Najnovji projekat ESO je izgradnja Evropskog izuzetno velikog teleskopa (engl. The European Extremely Large Telescope, E-ELT), i rad na terenu je počeo. E-ELT će imati primarno ogledalo prečnika 39 metara i njime će se vršiti posmatranja u optičkom i infracrvenom delu spektra. E-ELT bi trebao da donese revoluciju u naše viđenje svemira.

Kao što ste mogli primetiti preko linkova u dosadašnjem tekstu, sajt Južne evropske opservatorije je dostupan i na srpskom jeziku. Za to možemo zahvaliti Ivani Horvat, Jovani Petrović i ESO.
Ivani i Jovani veliko hvala za svo vreme i trud koji su uložile i koje će ulagati u ovaj projekat kako bismo mi bili na samom horizontu otkrića iz astronomije, danas jedne od najmodernijih i najdinamičnijihnauka.


Vama, unapred veliko hvala što ćete podeliti ovu informaciju sa svojim prijateljima, kako bi to što rade ESO i naše dve naučnice došlo do što većeg broja ljudi, te da iskoristimo priliku da naši mladi budu rame uz rame, bar što se informacija tiče, sa svojim vršnjacima iz mnogo bogatijih i tehnološki mnogo razvijenijih zemalja. Dobili smo potpuno besplatno nešto što je izuzetno vredno. Na nama je da to iskoristimo.

O našim vrednim naučnicama angažovanim na srpskoj verziji sajta ESO:


Ivana Horvat


Ivana je diplomirala 2008. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, smer astronomija sa astrofizikom. Od tada se aktivno bavi popularizacijom nauke. Učestvovala je na nacionalnom FameLab takmičenju 2008. godine, a u finalu je zauzela treće mesto. Bila je član Beautiful Science Network radne grupe koja je napisala Međunarodnu deklaraciju o naučnoj komunikaciji (Istanbul 2008. godine). Tokom leta 2009. Ivana je provela nekoliko meseci na Južnoj evropskoj opservatoriji (ESO) u Garhingu pored Minhena, gde je bila praktikant u oblasti popularizacije nauke. Tokom 2011. i 2012. radila je kao jedan od voditelja i saradnika na scenariju naučne emisije „Naučni kafe“ koju su zajednički realizovali Britanski savet u Srbiji i Radio-televizija Srbije. Emisija je bila propraćena naučnim blogom na sajtu Britanskog saveta. Snimila je nekoliko dokumentarnih filmova za Astronomsku opservatoriju u Beogradu. Trenutno radi kao profesor fizike u srednjoj školi, honorarno kao naučni novinar i trener iz oblasti naučne komunikacije. Ivana je član Astronomskog društva “Novi Sad” od 2008. godine.

Jovana Petrović


Jovana Petrović je (još koji dan) student master studija na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Od početka studija je aktivni član Astronomskog društva u Novom Sadu – ADNOS, u okviru kojeg je bila predavač na dve Novosadske škole astronomije u cilju promocije i popularizacije astronomije i astrofizike. U toku svojih studija imala je priliku da boravi na letnjoj školu Univerziteta u Kembridžu (2009.), kao i da provede po nekoliko meseci na studentskim praksama u Poljskoj (Univerzitet u Lodzu, departman za astrofiziku, 2010.), Češkoj (Ondrejov opservatorija, Prag, 2013.) i Italiji (Internacionalni Centar za Teorijsku Fiziku Abdus Salam – ICTP, 2014.). Pored toga, imala je priliku da, u organizovanoj poseti studenata fizike i tehničkih nauka, poseti insitut CERN u Švajcarskoj 2012. godine. Kako nam je rekla, za rad na srpskoj verziji sajta ESO ju je zainteresovala njena koleginica i prijateljica Ivana Horvat.

Jul 06

Raspisan je konkurs za učešće na FN 8.0!

 

Foto: Festival nauke

Počelo je prijavljivanje za učesnike osmog Festivala nauke u Beogradu, jednom od pet najznačajnijih u Evropi, koji će biti održan od 4. do 7. decembra 2014. godine!

Ukoliko želite da izuzetno velikom broju ljudi (prošle godine je bilo 31.000 posetilaca) prenesete svoj entuzijazam i zaljubljenost u nauku, organizatori vas pozivaju da prijavite svoje postavke i budete deo sjajne ekipe koja se već godinama druži na najvećoj žurci te vrste u jugoistočnoj Evropi. Poziv važi za sve zainteresovane institucije, udruženja, organizacije i pojedince, a konkurs je otvoren do 20. avgusta 2014. godine.

.

.

Za učešće na Festivalu nauke 8.0 možete konkurisati tako što ćete preuzeti prijavni formular sa adrese www.festivalnauke.org i popunjenog ga poslati na kontakt@festivalnauke.org.

Foto: Jovan Markov

Organizatori su program Festivala nauke podelili na nekoliko celina. Vi možete učestvovati na FN 8.0 sa zanimljivo obrađenom prezentacijom određene naučne oblasti, radionicom za decu, naučnim šou programom, postavkom u vidu izložbe o naučniku, naučnom eksperimentu i/ili naučnim zaniljivostima ili održavanjem naučno-popularnog predavanja ili debate.

Puno informacija u vezi konkursa možete videti na festivalnauke.org, a ukoliko budete imali nekih pitanja i/ilisugestija, možete ih slati na kontakt@festivalnauke.org. Delić atmosfere sa dosadašnjih manifestacija možete videti u foto i video arhivi.

.

.

Ideje za svoje postavke možete potražiti i ovde:

- http://www.youtube.com/user/JovanMJunior/videos
- http://www.youtube.com/user/SpanglerScienceTV/videos
- http://www.youtube.com/user/Fysikshow/videos
- http://www.youtube.com/user/CrazyRussianHacker/videos
- http://www.youtube.com/user/1veritasium/videos
- http://www.youtube.com/user/vilvitebergen/videos
- http://www.youtube.com/user/SteveSpanglerScience/videos
- http://www.youtube.com/user/Vihart/videos
- http://www.youtube.com/user/totylkofizyka/videos

Foto: Festival nauke

Jun 29

Poseta Marše Ajvins Srbiji

 Marša S. Ajvins (Marsha Sue Ivins), američka veteranka astronautike, održala je niz inspirativnih predavanja u Beogradu i Nišu. Njeno gostovanje je počelo u Domu omladine Beograda, predavanjem na temu “Istorija čovekovog leta u svemir” nakon čega je otvorila izložbu “Povedi me na Mesec”. Na ovoj izložbi se mogu videti eksponati svemirskih ekspedicija i pokloni Josipu Brozu Titu, među kojima je i parče Meseca (segment Mesečeve površine) koje je Tito dobio od Nila Armstronga.

Predavanje i izložba su deo manifestacije “Mesec sletanja na Mesec” koja je u saradnnji sa Ambasadom SAD organizovana povodom 45-ogodišnjice sletanja Apola 11 na Mesec i 50 godina postojanja Doma omladine Beograda. Izložba će trajati do 30. juna, a cela manifestacija do 20. jula 2014. Svi programi su besplatni.

Marša je posetila i Matematičku gimnaziju u Beogradu, Astronomsko društvo “Ruđer Bošković” na Kalemegdanu i Američki kutak u DOB-u, gde je više nego zainteresovanim slušaocima prenela svoja iskustva iz Džonsonovog svemirskog centra i sa misija u kojima je učestvovala.

.

Nakon Beograda, Marša je gostovala i u Nišu, gde je održala konferenciju za štampu u Medija centru i predavanje u Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac”.

Marša Ajvins u Matematičkoj gimnaziji

Marša Ajvins u Matematičkoj gimnaziji

Marša Ajvins je učestvovala u pet Nasinih misija i provela više od 1300 sati u svemiru. Rođena je u Baltimoru, diplomirala je aerokosmotehniku i počela da radi u Nasinom (NASA) Džonsonovom svemirskom centru. 1980. postaje flajt-inženjer i kopilot, a 1984. Marša je odabrana kao jedan od kandidata za buduće astronaute. Prva misija u kojoj je učestvovala je bila STS-32 (1990), zatim su usledile: STS-46 (1992), STS-62 (1994), STS-81 (1997), i STS-98 (2001).

Marša Ajvins u Matematičkoj gimnaziji

Marša Ajvins u Matematičkoj gimnaziji

Marša Ajvins je i 2012. godine boravila u Srbiji kada je posetila Istraživačku stanicu Petnica, PMF u Novom Sadu, Američki kutku u Novom Sadu i Beogradu, Mašinski fakultet u Beogradu a tom prilikom je otvorila i veliki Festival nauke u Beogradu, FN 6.0.

 

 

Jun 13

Počelo je prijavljivanje škola za Noć istraživača 2014

 

U sklopu priprema za jednu od najvećih evropskih žurki objavljeni su pozivi osnovnim i srednjim školama zainteresovanim za učešće, da se prijave za neku od aktivnosti na ovogodišnjoj Noći istraživača u Beogradu.

Noć koja se pamti

Ovaj praznik svih zaljubnjenika u nauku, njenu popularizaciju, druženje i dobru zabavu će biti održan 26. septembra u mnogim gradovima Evrope, pa tako i u Beogradu, Novom Sadu i još nekim gradovima Srbije. Noć istraživača 2014 u Beogradu organizuje ekipa dugogodišnjih saradnika na polju popularizacije nauke: Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI), Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ (IBISS), Fakultet za fizičku hemiju, Matematički fakultet, Institut „Mihajlo Pupin“ i UGP Noć muzeja, u sklopu projekata u Srbiji koji su finansirani od strane Evropske komisije za 2014. i 2015. godinu.

Radionica ili debatni klub u vašoj školi

Tokom promotivnih aktivnosti ovogodišnje manifestacije, Regionalni centar za talente Beograd 2 i Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo će organizovati radionice i debatne klubove u osnovnim i srednjim školama na teritoriji Beograda u toku druge i treće nedelje septembra.

Ukoliko ste zainteresovani da i u vašoj školi bude organizovana radionica ili debatni klub po izboru, na vama je da se prijavite i odaberete zainteresovane učenike, a organizatori će obezbediti sve ostalo. Radi blagovremenog planiranja aktivnosti, važno je da samo prijavite školu za učešće do 30. juna 2014. godine, a sadržaji i tačan termin će biti dogovoreni nakon početka naredne školske godine. Kontakt osoba je Aleksandra Nikolić, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, tel: 011/3976658, e-mail: alexandranikolic@gmail.com. Više o ovom pozivu možete videti ovde.

Konkurs za gostovanje naučnih kombija (za škole van teritorije Beograda)

Organizatori manifestacije su objavili i Konkurs za škole domaćine naučnih kombija u Noći istraživača 2014. Škole koje pošalju najbolje umetničke radove na temu “Ja, naučnik” steći će pravo da u sklopu Noći istraživača 26. septembra ugoste po jedan naučni kombi upućen iz Beograda sa ekipom naučnika i opremljen za izvođenje zanimljivih eksperimenata.

Pravo učešća imaju sve osnovne i srednje škole na teritoriji Republike Srbije, osim sa teritorije Beograda. Potrebno je da škola pošalje do pet umetničkih radova (to mogu biti: crteži, kolaži, stripovi, fotografije, kratki filmovi, sastavi, pesme) do 30. juna 2014. na adresu IMGGI, za Noć istraživača, P. Fah 23, 11010 Beograd. Za sve dodatne informacije se možete obratiti na: nocistrazivaca@imgge.bg.ac.rs, a detaljnije informacije možete videti ovde.

Konkurs za najbolju školsku postavku (za beogradske škole)

Noć istraživača je pozvala učenike svih osnovnih i srednjih škola na teritoriji Beograda da osmisle postavku koja prikazuje na koji način su nekadašnje svakodnevne aktivnosti unapređene, zahvaljujući napretku nauke. Najbolja postavka biće predstavljena u okviru Velike naučne avanture Noći istraživača 26. septembra 2014. u Beogradu.

Svaka škola može poslati do tri predloga postavki a realizacija pobedničke postavke će biti finansirana od strane organizatora Noći istraživača. Učenici koji su osmislili pobedničku postavku će dobiti priliku da budu prezentatori svoje postavke u Noći istraživača.

Predloge postavki je potrebno poslati do 30. juna na nocistrazivaca@imgge.bg.ac.rs. Na istu adresu možete se obratiti za sve dodatne informacije, a ceo tekst konkursa možete pogledati ovde.

.

.

Budite deo ekipe

Pomozite organizatorima u realizaciji ovog lepog i  zanimljivog događaja. Neka sledeća Noć istraživača bude najsjajnija do sada. Podelite ovu informaciju sa svojim kolegama i prijateljima da im ni slučajno ne promakne. Možda odavno čekaju baš ovakvu priliku da njihovi učenici, njihove škole, a i oni sami budu deo nekog tako velikog, korisnog i pre svega zabavnog događaja.

Delić atmosfere sa prošlogodišnje Noći istraživača u Beogradu možete videti na promotivnom videu ovde.

May 04

Superheroji nauke u Novom Sadu 10. i 11. maja!

 

Zadivljujući svet fizike i ostalih nauka otvara se pred vama i ove godine u Novom Sadu, 10. i 11. maja u centralnom univerzitetskom kampusu na šestom Festivalu nauke u Novom Sadu!!! Festival je organizovan za decu, mlade, ali i za sve ostale koji žele da uživo osete i upoznaju fantastični svet nauke.

 

 

Pored (nama najzanimljivijih) postavki iz fizike, organizatori su pripremili takođe veoma interesantan naučno-popularni program i iz drugih 40-ak naučnih oblasti. Sve to će obuhvatiti više od 85 radionica, kao i 8 naučno-popularnih predavanja i ostali prateći segmenti koji će prikazati naučna dostignuća i principe kroz zabavne i interaktivne eksperimente, testove i diskusije.

 

 

.

 

Ove godine, na Festivalu će se tradicionalno predstaviti članice Univerziteta u Novom Sadu: Prirodno-matematički fakultet, Fakultet tehničkih nauka, Filozofski, Poljoprivredni, Pravni, Tehnološki, Ekonomski, Građevinski, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Akademija umetnosti, Medicinski, Pedagoški fakultet i Naučni institut za prehrambene tehnologije. Pored njih, na Festivalu će učestvovati i Mensa Srbije, Astronomsko društvo Novi Sad, Društvo mladih istraživača „Branislav Bukurov“, Asocijacija molekularne gastronomije Srbije, DunavNET, Naučno-tehnički centar Naftne industrije Srbije, FIMEK, Udruženje zaštite životne sredine „Rio“, Visoka tehnička škola strukovnih studija iz Zrenjanina i Vojvođanski IKT klaster.

Naučne radionice će biti mesto gde ćete nauku doslovno moći da vidite, pipnete, omirišete i osetite.

 

Slede nazivi postavki koje su za vas pripremili domaćini (tek da naslutite bogatstvo koje vas čeka):

.

.

.

.

Super prirodnjaci: Upoznaj divlje životinje, Moj kljun – moja pravila, Odakle sam ja!?, Opasni stanovnici Fruške gore, Kroz oko teleskopa, Proviri kroz prorez, Stvaranje fantazije, Šta je filtracija, Lansiranje rakete, Zavrzlame u koloru, Zagađena životna sredina: Ne maltretiraj; Tretiraj!, Ja kao Njutn, Na krilima fizike, Mala škola geografije, Snaga Zemlje, Obnovljivi izvori energije i sortiranje otpada, EUREKA, sada znam!

 

 

 

 

 

 

Super društvenjaci: Imagine all the people… pop muzika i društveni aktivizam, Uporedi se – test izdržljivosti – step test – telesni sastav, Kako istražujemo jezik, Kako zvuče jezici, Metamorfoza časopisa – raspad Gutembergove galaksije, Upotrebi klikere, Deca u skupštini, Bezbojne zelene ideje besno spavaju, Imate li i vi svog blizanca?, Zabavna književnost, Simulacija uviđaja i Zabavni ekonomski kutak.

 

 

Super tehnolozi: Od zrna do smokija, Približimo se prirodi svojim čulima, Čarolija hidraulične klasifikacije, Neobični kućni ljubimci, Sklopi sliku i pogodi biljku, magija voća, Hrana pod lupom, Jao, kakvo breme nosi jedno seme, Poljoprivredna geografija i Moćni molekuli.

 

 

Super inženjeri: Kad porastem biću programer, Figurice od praha ostaviće vas bez daha, Roboti u praistorijskom svetu, Razgovor sa humanoidnim robotom Markom, EGGCNC, MOBILEAPP, Veb portal za mlade matematičare, Koliko čisto udišemo?, Tehnologije budućnost – sad i ovde, Takmičenje mehatroničara u programiranju rada fontane, Mala škola programiranja, Mobilni telefon upravlja mašinama, Virtuelni 3D modeli, Juicemachine, Origami u arhitekturi, Zvučni mozaik, Lasersko skeniranje, Tajna termalnog vida, Ko sedi na električnoj stolici i druge priče, Virtuelno zavarivanje i Dobre vibracije i buka.

 

 

 

Super medicinari: Farmacija – od eksperimenta do leka, Matične ćelije – budućnost regenerativne stomatologije, Beba nam dolazi, Čarolija izdaha, Svet na dlanu, Plućna skalamerija, Stigla nam je beba, snađi se!, Odreaguj snažno i Obojimo se.

 

 .

.

 

I ove godine, kao pojačanje iskusnim naučnicima, stižu učenici osnovnih i srednjih škola, među kojima su neke buduće velike naučne zvezde, a koji će vam na svoj način predstaviti zanimljivosti nauke. Ovogodišnji “Super omladinci” će biti đaci osnovnih škola „9. maj“ i „Jovan Cvijić“ iz Zrenjanina, Gimnazije „Svetozar Marković“ iz Novog Sada, Srednje poljoprivredne škole iz Futoga, Srednje medicinske škole „Draginja Nikšić“ iz Sremske Mitrovice, kao i predškolska ustanova „Naše dete“ iz Šapca.

 

 

 

Super gosti ove godine su studenti sa Univerziteta „Prince of Songkla“, Tajland, koji su pripremili radionicu na temu mobilnih aplikacija, ali će istovremeno posetiocima predstaviti i kulturu Tajlanda i pružiti jedinstvenu mogućnost da saznaju zanimljivosti o njihovoj zemlji iz prve ruke.

 .

.

.

.

.

I kao kruna svega, moći ćete da čujete interesantna predavanja o aktuelnim temama koja su za vas pripremili Super predavači: Stevan Svilokos – Bolesti zavisnosti u zavisničkom društvu, Nikolina Janković – Žetva na elektromagnetskim poljima, Željka Jurakić – Psi lutalice – opasnost ili žrtve ljudi i zakona, Tijana Karić, Ana Bilinović, Stefan Ninković, Stefan Samardžić i Izabela Horvat – Tribina: Izazovi prevencije maloletničke delikvencije, Tijana Prodanović (prof. dr Tijana Prodanović je, inače, programski koordinator ovog festivala i jedna od najboljih naučnih komunikatora u Srbiji a i šire) – Fizika superheroja, Valentina Baić – Laži me, Smiljana Rajčević – Značaj Vakcinacije i Ivana Beara – Biohemija mamurluka.

 

 

 

Šesti Festival nauke u Novom Sadu će biti održan u organizaciji Univerziteta u Novom Sadu, uz generalno pokroviteljstvo Vlade AP Vojvodine – Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, generalno partnerstvo sa Festivalom nauke Beograd, podršku Centra za promociju nauke , prijateljem Festivala Erste bankom i mnogih drugih partnera.

 .

.

.

.

 .

Ako ste do sada bili na FN u Novom Sadu znate kakva pozitivna energija vas čeka. Ukoliko niste, ne propustite priliku da svoj život obogatite još jednim prelepim iskustvom. Ne zaboravite da podelite ovu informaciju sa prijateljima, kako bi i oni bili u prilici da osete ushićenje i ljubav prema nauci, toj magiji realnosti, brojnih naučnika-istraživača sa fakulteta i instituta Univerziteta u Novom Sadu kao i njihovih budućih kolega (sadašnjih školaraca) među kojima su neki o kojima će, sasvim sigurni, jednoga dana pričati svet.

 

 

 

Program RADIONICA će se odvijati kontinuirano od 10 do 18 sati. Pojedini programski segmenti, kao što su predavanja i radionice sa posebnim terminima, biće realizovane po satnici: http://www.festivalnauke.uns.ac.rs/2014/rs/program-satnica.html.

 

 

Više informacija o ovom velikom događaju možete videti OVDE.

Kao i ranijih godina, svi programski sadržaji su namenjeni posetiocima svih uzrasta, a ULAZ JE SLOBODAN!!! :)

 

 

Mar 27

Otkriven prvi sistem prstenova oko asteroida

Izvor: ESO

Opservacije koje su sprovedene sa nekoliko mesta u Južnoj Americi, uključujući i ESO La Sija opservatoriju, dovele su do iznenađujućeg otkrića – udaljeni asteroid Hariklo okružen je sa dva gusta i uska prstena. Ovo je do sada najmanji objekat kod kojeg su otkriveni prstenovi, a ujedno je i peti objekat u Sunčevom sisemu sa ovim karakteristikama – posle mnogo većih planeta Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna. Poreklo prstenova za sada ostaje misterija, ali bi oni mogli biti rezultat sudara koji je za sobom ostavio disk sačinjen od krhotina. Najnoviji rezultat je objavljen u časopisu Nature, 26. marta 2014. godine.

Umetnička ilustracija prstenova oko asteroida Hariklo

Umetnička ilustracija prstenova oko asteroida Hariklo

Saturnovi prstenovi su jedan od najlepših prizora na noćnom nebu, a manje uočljivi prstenovi takođe se nalaze i oko drugih džinovskih planeta. Uprkos veoma detaljnim pretraživanjima neba, prstenovi oko drugih malih objekata u Sunčevom sistemu nisu bili otkriveni. Najnovije opservacije male planete zvane [1] (10199) Hariklo [2] dok je prolazila ispred zvezde, pokazale su da je takođe okružena sa dva prstena.

“Nismo ni sanjali da mala tela poput Hariklo uopšte imaju prsten, te ih nismo ni tražili, pa je samim tim ovo otkriće – ali i količina detalja koje smo uspeli da dobijemo – za nas poptpuno iznenađenje!”, rekao je Felipe Braga-Ribas (Nacionalna opservatorija/MCTI, Rio de Žaneiro, Brazil) koji je planirao opservacije i vodeći je autor najnovijeg naučnog rada.

Read the rest of this entry »

Older posts «

Slider by webdesign