Jul 16

Sajt Južne evropske opservatorije

Foto: ESO

ESO (European Southern Observatory) je najuglednija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija opservatorija na svetu. Upravlja velikim brojem najmodernijih teleskopa postavljenih u Atakama pustinji u Čileu, na nadmorskim visinama i preko 5.000 metara. Pun naziv ESO je Evropska organizacija za astronomsko istraživanje na južnoj hemisferi.

Potražnja za korišćenjem njenih teleskopa je veoma veliko. Godišnje primi oko 2.000 zahteva koji zajedno za četiri do šest puta premašuju raspoložive kapacitete. Istraživanja pomoću uređaja Južne evropske opservatorije rezultuju velikim brojem recenziranih naučnih radova (prošle godine ih je objavljeno 840).

Sedište ESO je u Gerhingu pored Minhena u Nemačkoj i u tom naučnom, tehničkom i administrativnom centru stručnjaci razvijaju nove tehnologije kako bi svojim opservatorijama omogućili najnaprednije instrumente. ESO teleskopu su u Čileu postavljeni na tri lokacije: La Sija, Paranal i Šahnantor.

Opservatorija La Sija je bila prva lokacija za ESO teleskope i 1969. godine, kada je počela sa radom, je bila najveća na svetu. Nalazi se na 2400 metara nadmorske visine i na njoj se nalazi nekoliko optičkih teleskopa, a najveći od njih ima prečnik ogledala 3,6 metra i opremljen je najslavnijim svetskim lovcem na vansolarne planete: instrumentom HARPS (engl. High Accuracy Radial velocity Planet Searcher), spektrografom fantastične preciznosti. Teleskop nove tehnologije (engl. New Technology Telescope, NTT), prečnika ogledala 3,58 metra je prvi teleskop na svetu čijim se primarnim ogledalom upravljalo pomoću računara.

Opservatorija Paranal se nalazi na istoimenoj planini na 2600 metara nadmorske visine i na njoj je smešten ponos evropske (a i svetske) astronomije, Veoma veliki teleskop (engl. Very Large Telescope, VLT). Čine ga četiri teleskopa sa ogledalima od 8,2 metara i četiri pomoćna 1,8 metarska teleskopa koji mogu da menjaju lokaciju. Ti teleskopi su umreženi tako da se sa njih dobija slika kao sa jednog teleskopa prečnika ogledala i do 200 metara! Sa VLT-a smo dobili prvu sliku jedne egzoplanete, kao i informacije o orbitama zvezda oko crne rupe u središtu naše galaksije.


Malo niže od VLT-a se nalazi još jedan džin, VISTA (Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy). To je najveći teleskop za pregled neba na svetu. Radi u oblasti vidljive i infracrvene svetlosti.

U sklopu VLT-a se nalazi još jedan teleskop za pregled neba VST (VLT Survey Telescope). Najnoviji je na ESO Paranal opservatoriji. Opremljen je kamerom od 268 megapiksela i koristi se za snimanje širokog spektra elektro-magnetnih talasa, od ultraljubičastih, preko vidljivih, do blisko-infracrvenih (talasnih dužina od 0.3 do 1.0 mikrona). Od svojih VLT komšija, koji mogu da proučavaju samo male delove neba u jednom posmatranju, VST se razlikuje po tome što može veoma brzo da snima velike površine neba i to u visokoj rezoluciji.

Treća egzotična lokacija na kojoj se nalazi najmodernija oprema za proučavanje svemira je Šahnantor. Na jednom od najsuvljih mesta na planeti, na visini od 5000 metara nadmorske visine, krajem 2013. je kompletirano svih 66 antena do sada najvećeg projekta za astronomska istraživanja sa površine Zemlje, ALMA (engl. Atacama Large Millimeter/submillimeter Array). Sve antene rade zajedno kao jedan teleskop-interferometar i koriste se za snimanje dalekog svemira, odnosno elektromagnetskog zračenja koje do nas odatle dolazi a koje ima talasne dužine od 0,3 do 3,6 milimetara.

Na istoj visoravni, na visini od 5100 metara, se od ranije nalazi APEX, teleskop čija je antena 12 metara u prečniku i koji takođe radi u oblasti milimetarskog i submilimetarskog elektromagnetskog zračenja.


Najnovji projekat ESO je izgradnja Evropskog izuzetno velikog teleskopa (engl. The European Extremely Large Telescope, E-ELT), i rad na terenu je počeo. E-ELT će imati primarno ogledalo prečnika 39 metara i njime će se vršiti posmatranja u optičkom i infracrvenom delu spektra. E-ELT bi trebao da donese revoluciju u naše viđenje svemira.

Kao što ste mogli primetiti preko linkova u dosadašnjem tekstu, sajt Južne evropske opservatorije je dostupan i na srpskom jeziku. Za to možemo zahvaliti Ivani Horvat, Jovani Petrović i ESO.
Ivani i Jovani veliko hvala za svo vreme i trud koji su uložile i koje će ulagati u ovaj projekat kako bismo mi bili na samom horizontu otkrića iz astronomije, danas jedne od najmodernijih i najdinamičnijihnauka.


Vama, unapred veliko hvala što ćete podeliti ovu informaciju sa svojim prijateljima, kako bi to što rade ESO i naše dve naučnice došlo do što većeg broja ljudi, te da iskoristimo priliku da naši mladi budu rame uz rame, bar što se informacija tiče, sa svojim vršnjacima iz mnogo bogatijih i tehnološki mnogo razvijenijih zemalja. Dobili smo potpuno besplatno nešto što je izuzetno vredno. Na nama je da to iskoristimo.

O našim vrednim naučnicama angažovanim na srpskoj verziji sajta ESO:


Ivana Horvat


Ivana je diplomirala 2008. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, smer astronomija sa astrofizikom. Od tada se aktivno bavi popularizacijom nauke. Učestvovala je na nacionalnom FameLab takmičenju 2008. godine, a u finalu je zauzela treće mesto. Bila je član Beautiful Science Network radne grupe koja je napisala Međunarodnu deklaraciju o naučnoj komunikaciji (Istanbul 2008. godine). Tokom leta 2009. Ivana je provela nekoliko meseci na Južnoj evropskoj opservatoriji (ESO) u Garhingu pored Minhena, gde je bila praktikant u oblasti popularizacije nauke. Tokom 2011. i 2012. radila je kao jedan od voditelja i saradnika na scenariju naučne emisije „Naučni kafe“ koju su zajednički realizovali Britanski savet u Srbiji i Radio-televizija Srbije. Emisija je bila propraćena naučnim blogom na sajtu Britanskog saveta. Snimila je nekoliko dokumentarnih filmova za Astronomsku opservatoriju u Beogradu. Trenutno radi kao profesor fizike u srednjoj školi, honorarno kao naučni novinar i trener iz oblasti naučne komunikacije. Ivana je član Astronomskog društva “Novi Sad” od 2008. godine.

Jovana Petrović


Jovana Petrović je (još koji dan) student master studija na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Od početka studija je aktivni član Astronomskog društva u Novom Sadu – ADNOS, u okviru kojeg je bila predavač na dve Novosadske škole astronomije u cilju promocije i popularizacije astronomije i astrofizike. U toku svojih studija imala je priliku da boravi na letnjoj školu Univerziteta u Kembridžu (2009.), kao i da provede po nekoliko meseci na studentskim praksama u Poljskoj (Univerzitet u Lodzu, departman za astrofiziku, 2010.), Češkoj (Ondrejov opservatorija, Prag, 2013.) i Italiji (Internacionalni Centar za Teorijsku Fiziku Abdus Salam – ICTP, 2014.). Pored toga, imala je priliku da, u organizovanoj poseti studenata fizike i tehničkih nauka, poseti insitut CERN u Švajcarskoj 2012. godine. Kako nam je rekla, za rad na srpskoj verziji sajta ESO ju je zainteresovala njena koleginica i prijateljica Ivana Horvat.

Jul 06

Raspisan je konkurs za učešće na FN 8.0!

 

Foto: Festival nauke

Počelo je prijavljivanje za učesnike osmog Festivala nauke u Beogradu, jednom od pet najznačajnijih u Evropi, koji će biti održan od 4. do 7. decembra 2014. godine!

Ukoliko želite da izuzetno velikom broju ljudi (prošle godine je bilo 31.000 posetilaca) prenesete svoj entuzijazam i zaljubljenost u nauku, organizatori vas pozivaju da prijavite svoje postavke i budete deo sjajne ekipe koja se već godinama druži na najvećoj žurci te vrste u jugoistočnoj Evropi. Poziv važi za sve zainteresovane institucije, udruženja, organizacije i pojedince, a konkurs je otvoren do 20. avgusta 2014. godine.

.

.

Za učešće na Festivalu nauke 8.0 možete konkurisati tako što ćete preuzeti prijavni formular sa adrese www.festivalnauke.org i popunjenog ga poslati na kontakt@festivalnauke.org.

Foto: Jovan Markov

Organizatori su program Festivala nauke podelili na nekoliko celina. Vi možete učestvovati na FN 8.0 sa zanimljivo obrađenom prezentacijom određene naučne oblasti, radionicom za decu, naučnim šou programom, postavkom u vidu izložbe o naučniku, naučnom eksperimentu i/ili naučnim zaniljivostima ili održavanjem naučno-popularnog predavanja ili debate.

Puno informacija u vezi konkursa možete videti na festivalnauke.org, a ukoliko budete imali nekih pitanja i/ilisugestija, možete ih slati na kontakt@festivalnauke.org. Delić atmosfere sa dosadašnjih manifestacija možete videti u foto i video arhivi.

.

.

Ideje za svoje postavke možete potražiti i ovde:

- http://www.youtube.com/user/JovanMJunior/videos
- http://www.youtube.com/user/SpanglerScienceTV/videos
- http://www.youtube.com/user/Fysikshow/videos
- http://www.youtube.com/user/CrazyRussianHacker/videos
- http://www.youtube.com/user/1veritasium/videos
- http://www.youtube.com/user/vilvitebergen/videos
- http://www.youtube.com/user/SteveSpanglerScience/videos
- http://www.youtube.com/user/Vihart/videos
- http://www.youtube.com/user/totylkofizyka/videos

Foto: Festival nauke

Jun 29

Poseta Marše Ajvins Srbiji

 Marša S. Ajvins (Marsha Sue Ivins), američka veteranka astronautike, održala je niz inspirativnih predavanja u Beogradu i Nišu. Njeno gostovanje je počelo u Domu omladine Beograda, predavanjem na temu “Istorija čovekovog leta u svemir” nakon čega je otvorila izložbu “Povedi me na Mesec”. Na ovoj izložbi se mogu videti eksponati svemirskih ekspedicija i pokloni Josipu Brozu Titu, među kojima je i parče Meseca (segment Mesečeve površine) koje je Tito dobio od Nila Armstronga.

Predavanje i izložba su deo manifestacije “Mesec sletanja na Mesec” koja je u saradnnji sa Ambasadom SAD organizovana povodom 45-ogodišnjice sletanja Apola 11 na Mesec i 50 godina postojanja Doma omladine Beograda. Izložba će trajati do 30. juna, a cela manifestacija do 20. jula 2014. Svi programi su besplatni.

Marša je posetila i Matematičku gimnaziju u Beogradu, Astronomsko društvo “Ruđer Bošković” na Kalemegdanu i Američki kutak u DOB-u, gde je više nego zainteresovanim slušaocima prenela svoja iskustva iz Džonsonovog svemirskog centra i sa misija u kojima je učestvovala.

.

Nakon Beograda, Marša je gostovala i u Nišu, gde je održala konferenciju za štampu u Medija centru i predavanje u Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac”.

Marša Ajvins u Matematičkoj gimnaziji

Marša Ajvins u Matematičkoj gimnaziji

Marša Ajvins je učestvovala u pet Nasinih misija i provela više od 1300 sati u svemiru. Rođena je u Baltimoru, diplomirala je aerokosmotehniku i počela da radi u Nasinom (NASA) Džonsonovom svemirskom centru. 1980. postaje flajt-inženjer i kopilot, a 1984. Marša je odabrana kao jedan od kandidata za buduće astronaute. Prva misija u kojoj je učestvovala je bila STS-32 (1990), zatim su usledile: STS-46 (1992), STS-62 (1994), STS-81 (1997), i STS-98 (2001).

Marša Ajvins u Matematičkoj gimnaziji

Marša Ajvins u Matematičkoj gimnaziji

Marša Ajvins je i 2012. godine boravila u Srbiji kada je posetila Istraživačku stanicu Petnica, PMF u Novom Sadu, Američki kutku u Novom Sadu i Beogradu, Mašinski fakultet u Beogradu a tom prilikom je otvorila i veliki Festival nauke u Beogradu, FN 6.0.

 

 

Jun 13

Počelo je prijavljivanje škola za Noć istraživača 2014

 

U sklopu priprema za jednu od najvećih evropskih žurki objavljeni su pozivi osnovnim i srednjim školama zainteresovanim za učešće, da se prijave za neku od aktivnosti na ovogodišnjoj Noći istraživača u Beogradu.

Noć koja se pamti

Ovaj praznik svih zaljubnjenika u nauku, njenu popularizaciju, druženje i dobru zabavu će biti održan 26. septembra u mnogim gradovima Evrope, pa tako i u Beogradu, Novom Sadu i još nekim gradovima Srbije. Noć istraživača 2014 u Beogradu organizuje ekipa dugogodišnjih saradnika na polju popularizacije nauke: Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI), Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ (IBISS), Fakultet za fizičku hemiju, Matematički fakultet, Institut „Mihajlo Pupin“ i UGP Noć muzeja, u sklopu projekata u Srbiji koji su finansirani od strane Evropske komisije za 2014. i 2015. godinu.

Radionica ili debatni klub u vašoj školi

Tokom promotivnih aktivnosti ovogodišnje manifestacije, Regionalni centar za talente Beograd 2 i Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo će organizovati radionice i debatne klubove u osnovnim i srednjim školama na teritoriji Beograda u toku druge i treće nedelje septembra.

Ukoliko ste zainteresovani da i u vašoj školi bude organizovana radionica ili debatni klub po izboru, na vama je da se prijavite i odaberete zainteresovane učenike, a organizatori će obezbediti sve ostalo. Radi blagovremenog planiranja aktivnosti, važno je da samo prijavite školu za učešće do 30. juna 2014. godine, a sadržaji i tačan termin će biti dogovoreni nakon početka naredne školske godine. Kontakt osoba je Aleksandra Nikolić, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, tel: 011/3976658, e-mail: alexandranikolic@gmail.com. Više o ovom pozivu možete videti ovde.

Konkurs za gostovanje naučnih kombija (za škole van teritorije Beograda)

Organizatori manifestacije su objavili i Konkurs za škole domaćine naučnih kombija u Noći istraživača 2014. Škole koje pošalju najbolje umetničke radove na temu “Ja, naučnik” steći će pravo da u sklopu Noći istraživača 26. septembra ugoste po jedan naučni kombi upućen iz Beograda sa ekipom naučnika i opremljen za izvođenje zanimljivih eksperimenata.

Pravo učešća imaju sve osnovne i srednje škole na teritoriji Republike Srbije, osim sa teritorije Beograda. Potrebno je da škola pošalje do pet umetničkih radova (to mogu biti: crteži, kolaži, stripovi, fotografije, kratki filmovi, sastavi, pesme) do 30. juna 2014. na adresu IMGGI, za Noć istraživača, P. Fah 23, 11010 Beograd. Za sve dodatne informacije se možete obratiti na: nocistrazivaca@imgge.bg.ac.rs, a detaljnije informacije možete videti ovde.

Konkurs za najbolju školsku postavku (za beogradske škole)

Noć istraživača je pozvala učenike svih osnovnih i srednjih škola na teritoriji Beograda da osmisle postavku koja prikazuje na koji način su nekadašnje svakodnevne aktivnosti unapređene, zahvaljujući napretku nauke. Najbolja postavka biće predstavljena u okviru Velike naučne avanture Noći istraživača 26. septembra 2014. u Beogradu.

Svaka škola može poslati do tri predloga postavki a realizacija pobedničke postavke će biti finansirana od strane organizatora Noći istraživača. Učenici koji su osmislili pobedničku postavku će dobiti priliku da budu prezentatori svoje postavke u Noći istraživača.

Predloge postavki je potrebno poslati do 30. juna na nocistrazivaca@imgge.bg.ac.rs. Na istu adresu možete se obratiti za sve dodatne informacije, a ceo tekst konkursa možete pogledati ovde.

.

.

Budite deo ekipe

Pomozite organizatorima u realizaciji ovog lepog i  zanimljivog događaja. Neka sledeća Noć istraživača bude najsjajnija do sada. Podelite ovu informaciju sa svojim kolegama i prijateljima da im ni slučajno ne promakne. Možda odavno čekaju baš ovakvu priliku da njihovi učenici, njihove škole, a i oni sami budu deo nekog tako velikog, korisnog i pre svega zabavnog događaja.

Delić atmosfere sa prošlogodišnje Noći istraživača u Beogradu možete videti na promotivnom videu ovde.

May 04

Superheroji nauke u Novom Sadu 10. i 11. maja!

 

Zadivljujući svet fizike i ostalih nauka otvara se pred vama i ove godine u Novom Sadu, 10. i 11. maja u centralnom univerzitetskom kampusu na šestom Festivalu nauke u Novom Sadu!!! Festival je organizovan za decu, mlade, ali i za sve ostale koji žele da uživo osete i upoznaju fantastični svet nauke.

 

 

Pored (nama najzanimljivijih) postavki iz fizike, organizatori su pripremili takođe veoma interesantan naučno-popularni program i iz drugih 40-ak naučnih oblasti. Sve to će obuhvatiti više od 85 radionica, kao i 8 naučno-popularnih predavanja i ostali prateći segmenti koji će prikazati naučna dostignuća i principe kroz zabavne i interaktivne eksperimente, testove i diskusije.

 

 

.

 

Ove godine, na Festivalu će se tradicionalno predstaviti članice Univerziteta u Novom Sadu: Prirodno-matematički fakultet, Fakultet tehničkih nauka, Filozofski, Poljoprivredni, Pravni, Tehnološki, Ekonomski, Građevinski, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Akademija umetnosti, Medicinski, Pedagoški fakultet i Naučni institut za prehrambene tehnologije. Pored njih, na Festivalu će učestvovati i Mensa Srbije, Astronomsko društvo Novi Sad, Društvo mladih istraživača „Branislav Bukurov“, Asocijacija molekularne gastronomije Srbije, DunavNET, Naučno-tehnički centar Naftne industrije Srbije, FIMEK, Udruženje zaštite životne sredine „Rio“, Visoka tehnička škola strukovnih studija iz Zrenjanina i Vojvođanski IKT klaster.

Naučne radionice će biti mesto gde ćete nauku doslovno moći da vidite, pipnete, omirišete i osetite.

 

Slede nazivi postavki koje su za vas pripremili domaćini (tek da naslutite bogatstvo koje vas čeka):

.

.

.

.

Super prirodnjaci: Upoznaj divlje životinje, Moj kljun – moja pravila, Odakle sam ja!?, Opasni stanovnici Fruške gore, Kroz oko teleskopa, Proviri kroz prorez, Stvaranje fantazije, Šta je filtracija, Lansiranje rakete, Zavrzlame u koloru, Zagađena životna sredina: Ne maltretiraj; Tretiraj!, Ja kao Njutn, Na krilima fizike, Mala škola geografije, Snaga Zemlje, Obnovljivi izvori energije i sortiranje otpada, EUREKA, sada znam!

 

 

 

 

 

 

Super društvenjaci: Imagine all the people… pop muzika i društveni aktivizam, Uporedi se – test izdržljivosti – step test – telesni sastav, Kako istražujemo jezik, Kako zvuče jezici, Metamorfoza časopisa – raspad Gutembergove galaksije, Upotrebi klikere, Deca u skupštini, Bezbojne zelene ideje besno spavaju, Imate li i vi svog blizanca?, Zabavna književnost, Simulacija uviđaja i Zabavni ekonomski kutak.

 

 

Super tehnolozi: Od zrna do smokija, Približimo se prirodi svojim čulima, Čarolija hidraulične klasifikacije, Neobični kućni ljubimci, Sklopi sliku i pogodi biljku, magija voća, Hrana pod lupom, Jao, kakvo breme nosi jedno seme, Poljoprivredna geografija i Moćni molekuli.

 

 

Super inženjeri: Kad porastem biću programer, Figurice od praha ostaviće vas bez daha, Roboti u praistorijskom svetu, Razgovor sa humanoidnim robotom Markom, EGGCNC, MOBILEAPP, Veb portal za mlade matematičare, Koliko čisto udišemo?, Tehnologije budućnost – sad i ovde, Takmičenje mehatroničara u programiranju rada fontane, Mala škola programiranja, Mobilni telefon upravlja mašinama, Virtuelni 3D modeli, Juicemachine, Origami u arhitekturi, Zvučni mozaik, Lasersko skeniranje, Tajna termalnog vida, Ko sedi na električnoj stolici i druge priče, Virtuelno zavarivanje i Dobre vibracije i buka.

 

 

 

Super medicinari: Farmacija – od eksperimenta do leka, Matične ćelije – budućnost regenerativne stomatologije, Beba nam dolazi, Čarolija izdaha, Svet na dlanu, Plućna skalamerija, Stigla nam je beba, snađi se!, Odreaguj snažno i Obojimo se.

 

 .

.

 

I ove godine, kao pojačanje iskusnim naučnicima, stižu učenici osnovnih i srednjih škola, među kojima su neke buduće velike naučne zvezde, a koji će vam na svoj način predstaviti zanimljivosti nauke. Ovogodišnji “Super omladinci” će biti đaci osnovnih škola „9. maj“ i „Jovan Cvijić“ iz Zrenjanina, Gimnazije „Svetozar Marković“ iz Novog Sada, Srednje poljoprivredne škole iz Futoga, Srednje medicinske škole „Draginja Nikšić“ iz Sremske Mitrovice, kao i predškolska ustanova „Naše dete“ iz Šapca.

 

 

 

Super gosti ove godine su studenti sa Univerziteta „Prince of Songkla“, Tajland, koji su pripremili radionicu na temu mobilnih aplikacija, ali će istovremeno posetiocima predstaviti i kulturu Tajlanda i pružiti jedinstvenu mogućnost da saznaju zanimljivosti o njihovoj zemlji iz prve ruke.

 .

.

.

.

.

I kao kruna svega, moći ćete da čujete interesantna predavanja o aktuelnim temama koja su za vas pripremili Super predavači: Stevan Svilokos – Bolesti zavisnosti u zavisničkom društvu, Nikolina Janković – Žetva na elektromagnetskim poljima, Željka Jurakić – Psi lutalice – opasnost ili žrtve ljudi i zakona, Tijana Karić, Ana Bilinović, Stefan Ninković, Stefan Samardžić i Izabela Horvat – Tribina: Izazovi prevencije maloletničke delikvencije, Tijana Prodanović (prof. dr Tijana Prodanović je, inače, programski koordinator ovog festivala i jedna od najboljih naučnih komunikatora u Srbiji a i šire) – Fizika superheroja, Valentina Baić – Laži me, Smiljana Rajčević – Značaj Vakcinacije i Ivana Beara – Biohemija mamurluka.

 

 

 

Šesti Festival nauke u Novom Sadu će biti održan u organizaciji Univerziteta u Novom Sadu, uz generalno pokroviteljstvo Vlade AP Vojvodine – Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, generalno partnerstvo sa Festivalom nauke Beograd, podršku Centra za promociju nauke , prijateljem Festivala Erste bankom i mnogih drugih partnera.

 .

.

.

.

 .

Ako ste do sada bili na FN u Novom Sadu znate kakva pozitivna energija vas čeka. Ukoliko niste, ne propustite priliku da svoj život obogatite još jednim prelepim iskustvom. Ne zaboravite da podelite ovu informaciju sa prijateljima, kako bi i oni bili u prilici da osete ushićenje i ljubav prema nauci, toj magiji realnosti, brojnih naučnika-istraživača sa fakulteta i instituta Univerziteta u Novom Sadu kao i njihovih budućih kolega (sadašnjih školaraca) među kojima su neki o kojima će, sasvim sigurni, jednoga dana pričati svet.

 

 

 

Program RADIONICA će se odvijati kontinuirano od 10 do 18 sati. Pojedini programski segmenti, kao što su predavanja i radionice sa posebnim terminima, biće realizovane po satnici: http://www.festivalnauke.uns.ac.rs/2014/rs/program-satnica.html.

 

 

Više informacija o ovom velikom događaju možete videti OVDE.

Kao i ranijih godina, svi programski sadržaji su namenjeni posetiocima svih uzrasta, a ULAZ JE SLOBODAN!!! :)

 

 

Mar 27

Otkriven prvi sistem prstenova oko asteroida

Izvor: ESO

Opservacije koje su sprovedene sa nekoliko mesta u Južnoj Americi, uključujući i ESO La Sija opservatoriju, dovele su do iznenađujućeg otkrića – udaljeni asteroid Hariklo okružen je sa dva gusta i uska prstena. Ovo je do sada najmanji objekat kod kojeg su otkriveni prstenovi, a ujedno je i peti objekat u Sunčevom sisemu sa ovim karakteristikama – posle mnogo većih planeta Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna. Poreklo prstenova za sada ostaje misterija, ali bi oni mogli biti rezultat sudara koji je za sobom ostavio disk sačinjen od krhotina. Najnoviji rezultat je objavljen u časopisu Nature, 26. marta 2014. godine.

Umetnička ilustracija prstenova oko asteroida Hariklo

Umetnička ilustracija prstenova oko asteroida Hariklo

Saturnovi prstenovi su jedan od najlepših prizora na noćnom nebu, a manje uočljivi prstenovi takođe se nalaze i oko drugih džinovskih planeta. Uprkos veoma detaljnim pretraživanjima neba, prstenovi oko drugih malih objekata u Sunčevom sistemu nisu bili otkriveni. Najnovije opservacije male planete zvane [1] (10199) Hariklo [2] dok je prolazila ispred zvezde, pokazale su da je takođe okružena sa dva prstena.

“Nismo ni sanjali da mala tela poput Hariklo uopšte imaju prsten, te ih nismo ni tražili, pa je samim tim ovo otkriće – ali i količina detalja koje smo uspeli da dobijemo – za nas poptpuno iznenađenje!”, rekao je Felipe Braga-Ribas (Nacionalna opservatorija/MCTI, Rio de Žaneiro, Brazil) koji je planirao opservacije i vodeći je autor najnovijeg naučnog rada.

Read the rest of this entry »

Mar 26

Anegdota o Davidu Hilbertu

David Hilbert je bio jedan od najvećih matematičara 20. veka. Kvantnu mehaniku je teško zamisliti bez Hilbertovog doprinosa i Hilbertovog prostora. Bio je poznat i kao izuzetan mentor drugim nadarenim matematičarima na Univerzitetu u Getingenu, koji je bio rasadnik poznatih fizičara i matematičara u 20. veku.

David Hilbert

Anegdota kaže da je Hilbert bio radoholik. Njegova potreba za matematikom je išla dotle da je u dvorištu na zidu koji ga je odvajao od komšije postavio tablu. Kada bi bilo lepo vreme, odmarao bi se i radio u bašti, ukoliko bi mu došla inspiracija za matematikom odmah je pisao po tabli. Ukoliko bi neko došao u goste, posluga bi gosta uputila da pogleda u dvorištu ili na drvetu gde je Hilbert znao da se sakrije i razmišlja o matematičkim problemima.

1900. godine, Hilbert je predstavio listu od 23 matematička problema koja su u to doba bila nerešena. Bio je veliki optimista i verovao je da će svi problemi u matematici kad tad biti rešeni. Preminuo je 1943. godine, a na nadgrobnoj ploči su urezane reči: “Mi moramo znati. Mi ćemo znati. (Wir müssen wissen.Wir werden wissen.)”

Mar 08

Mlečni put, loši razlozi, dobri zaključci

Kako je čovečanstvo postepeno otkrivalo tajne naše galaksije

Stanovnicima današnjih gradova i urbanih područja Mlečni put, nažalost, ne znači mnogo u smislu ličnog iskustva; svetlosno zagađenje odavno je prouzrokovalo da se ta veličanstvena traka beličaste svetlosti ne može posmatrati iz iole gušće nastanjenih područja planete. Ali to svakako nije važilo za ljude iz prošlih vekova, za koje je Mlečni put predstavljao jedan od najupadljivijih nebeskih fenomena. Objašnjenje prirode Mlečnog puta bio je, stoga, jedan od najvećih izazova pred astronomima od praskozorja ove najstarije naučne discipline.

U februaru ove godine obeležili smo jedan od ključnih astronomskih jubileja: 90 godina od otkrića drugih galaksija, kao i istovremenog razumevanja istinske prirode naše galaksije, tj. Mlečnog puta. Ovo otkriće, bez ikakve sumnje centralno za naše razumevanje strukture kosmosa na svim skalama od Sunčevog sistema naviše, učinio je najveći posmatrač među astronomima 20. veka, Edvin Pauel Habl (Edwin Powell Hubble, 1889-1953), prevashodno posmatranjima u februaru 1924. godine, a zvanično ga je saopštio na sastanku Američkog astronomskog društva u Vašingtonu u decembru 1924. i januaru 1925. godine. Odlučujuću ulogu u otkriću odigrao je slavni teleskop od 100 inča (254 cm) na planini Maunt Vilson (Kalifornija, SAD), pušten u rad 1917. godine. Pomoću njega, Habl je mogao da otkrije cefeide (naročitu vrstu periodičnih promenljivih zvezda čiji je prototip Delta Cefeja) u M31 (Andromedinoj maglini) i pomoću njih izmeri udaljenost do ovog astronomskog objekta. Ispostavilo se da je M31 udaljena od nas više miliona svetlosnih godina, te se mora nalaziti daleko van Mlečnog puta. Mada je hipoteza o „ostrvskim univerzumima“ (tj. drugim galaksijama) postavljena gotovo dva veka ranije, Hablova posmatranja su joj dala prvu nedvosmislenu potvrdu. Danas smo svesni da je naš Mlečni put samo jedna među milijardama galaksija koje nam otkrivaju savremeni veliki teleskopi na tlu i u orbiti oko Zemlje.

To bi bio (srećan) kraj te priče, ali gde je početak? Posetilac Nacionalne galerije u Londonu može se upoznati sa starogrčkom legendom o postanku našeg zvezdanog sistema na jednom od najuzvišenijih izvora: sa slavne slike Jakopa Tintoreta iz 1580. godine „Poreklo Mlečnog puta“. Mleko boginje Here proliveno tokom dojenja budućeg najvećeg helenskog junaka Herakla stvorilo je, dakle, na nebu mlečni krug (kyklos galaxias, odakle potiče i termin „galaksija“). Neobično je, međutim, da ni veliki racionalisti antike nisu imali znatno boljih ideja za objašnjenje prirode ovog nebeskog fenomena: u aristotelovskom sistemu on nije imao prirodnog objašnjenja, i otuda potiču uporni pokušaji koji su trajali skoro dva milenijuma da se Mlečni put predstavi kao atmosferski fenomen, u domenu meteorologije, a ne astronomije.

Poznato je da je jedna od prvih meta Galilea Galileja kada je 1610. godine u Firenci prvi put upotrebio durbin u astronomske svrhe, bio Mlečni put. Galileju je, tako, pripala čast da bude prvi čovek koji je empirijski potvrdio spekulacije koje su se mestimično pojavljivale od antike naovamo da se radi o skupu od mnogo miliona zvezda, suviše malog sjaja i gusto raspoređenih da bi se golim okom razdvojile kao pojedinačni izvori.

Mada su nakon Galileja Mlečni put posmatrali i drugi značajni astronomi 17. i prve polovine 18. veka, poput Njutna i Hajgensa, u njegovom razumevanju nije bilo većeg napretka sve do 1750. godine. Zašto je mnoštvo zvezda skoncentrisano u toj relativno maloj traci na nebu, i kakav je odnos Sunca i obližnjih zvezda (čije udaljenosti, da podsetimo, nisu astronomima bile poznate sve do pionirskih Beselovih merenja paralakse sredinom 19. veka!) prema Mlečnom putu bila je potpuna zagonetka. Umnogome, ova se zagonetka činila preteškom za skromne mogućnosti posmatračke astronomije tog doba. Stoga prvi odgovor i nije stigao sa empirijske strane, već sa krajnje spekulativne.

Prvi čovek koji je predložio nešto slično današnjem shvatanju modela našeg zvezdanog sistema, zajedno sa objašnjenjem Mlečnog puta, bio je engleski arhitekta, astronom, matematičar, putopisac, teolog, mistik i avanturista Tomas Rajt (Thomas Wright, 1711-1786). Rajt je za svog burnog života bio poznat uglavnom kao arhitekta, talentovan crtač i pisac knjige o istorijskim znamenitostima Irske, a njegova su astronomska dela bila još tada veoma slabo poznata. Po sopstvenom priznanju (Rajt je ostavio hiljade strana svojih dnevnika, pravo blago za savremene istoričare, kao i obimnu korespondenciju), njemu je astronomija spasla glavu, kada su ga jedne noći, na putovanju kroz Englesku, napali drumski razbojnici sa namerom da ga opljačkaju i ubiju; pošto je bila vedra noć, Rajt pripoveda, on je svojom slatkorečivošću i poznavanjem osobina Meseca i zvezda u toj meri fascinirao proste i sujeverne razbojnike, da su ne samo poštedeli njega i njegov novčanik, već i sve do jutra slušali njegovo izlaganje o lepotama nebeskog svoda. Kako bi Italijani rekli: si non e verro, e bene trovato!

Nakon smrti, Rajt je praktično potpuno zaboravljen kao astronom, uprkos činjenici da je, između ostalog, on 1742. objavio knjigu pod naslovom Clavis Coelestis („Ključevi neba“; iako je naslov latinski, knjiga je na engleskom) koja je predstavljala praktično prvi udžbenik astronomije na engleskom jeziku. Njegovo glavno astronomsko delo, Original Theory or New Hypothesis of the Universe (1750) postalo je poznato tek čudnim sticajem okolnosti i zaslugom Imanuela Kanta, a istoričari nauke su Rajta rehabilitovali tek u 20. veku.

Read the rest of this entry »

Feb 02

Prvo Državno takmičenje istraživačkih radova učenika srednjih škola! :)

 

12. aprila ove godine, u Beogradu, u organizaciji Regionalnog Centra za talente Beograd 2 i Instituta za nadarenu decu i omladinu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, po prvi put će biti održano Državno takmičenje istraživačkih radova učenika srednjih škola.

Na ovo takmičenje se mogu prijaviti svi zainteresovani srednjoškolci, tako što će poslati apstrakte svojih naučno-istraživačkih i istraživačkih radova kao i popunjenu Prijavu, do 21. marta na mejl: talenti10@open.telekom.rs. Puno interesantnih i korisnih informacija u vezi prijavljivanja i samog takmičenja možete naći u Pravilniku za održavanje Državnog prvenstva istraživačkih radova učenika srednjih škola 2014.

 

Ciljevi ovog takmičenja su promocija i popularizacija nauke, uzdizanje svesti o važnosti naučnog rada i obrazovno-vaspitnog rada, omogućavanje učenicima srednjih škola da vide kakvi su nivoi znanja i zahtevi na međunarodnim takmičenjima i konferencijama, obrazovanje srednjoškolaca za međunarodna takmičenja i konferencije, obrazovanje srednjoškolaca za pisanje istraživačkih projekata po zahtevima svetski priznatih stručnih časopisa, pružanje mogućnosti da srednjoškolci predstave svoje naučne radove, svoju rečitost i kreativnost.

 

Kako u samom Pravilniku za održavanje Državnog prvenstva piše, zadaci ovog takmičenja će biti vrednovanje nivoa stečenih znanja, umenja, veština i sposobnosti učenika, javno predstavljanje sposobnosti, sklonosti, umenja, znanja i veština učenika, rangiranje nivoa postignuća učenika i izbor najboljih za svetske konferencije i takmičenja.

 

Državno prvenstvo istraživačkih radova učenika srednjih škola se nalazi u kalendaru takmičenja i smotri koje je objavilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

 

Na Prvenstvu će biti zastupljene sledeće naučne oblasti: fizika, matematika, životne nauke (multidisciplinarni rad iz biologije i hemije), zaštita životne sredine, informatika, sociologija, psihologija, antropologija i istorija.

 

Državno prvenstvo istraživačkih radova će biti organizovano na dva nivoa, regionalnom, sa koga će se najuspešniji plasirati dalje, i završng, državnog takmičenja.

 

Predviđeno je da se za svaku naučnu oblast dodeli: jedna zlatna, dve srebrne i tri bronzane medalje. Svi učesnici Državnog prvenstva istraživačkih radova će dobiti sertifikate o učešću, a predviđene su i diplome za najuspešniju poster prezentaciju. Moguće su i specijalne diplome za određene segmente projekata (naprimer najuspešniju video prezentaciju i slično), o čemu bi predlog donela komisija po naučnim oblastima.

 

Državno prvenstvo će biti i kvalifikaciono takmičenje za učešće na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika, nezvaničnom svetskom prvenstvu istraživačkih radova.

 

Organizatori će uskoro izraditi sajt na kome će objavljivati informacije u vezi Prvenstva. Do tada se možete informisati na stranici sajta Centra za talente Beograd 2 posvećenoj ovom takmičenju. Prijavni obrazac možete preuzeti ovde a Pravilnik za održavanje Prvenstva (koji sadrži obilje informacija koje vam mogu biti korisne pri prijavljivanju) možete preuzeti ovde.

Older posts «

Slider by webdesign