Mar 27

Otkriven prvi sistem prstenova oko asteroida

Izvor: ESO

Opservacije koje su sprovedene sa nekoliko mesta u Južnoj Americi, uključujući i ESO La Sija opservatoriju, dovele su do iznenađujućeg otkrića – udaljeni asteroid Hariklo okružen je sa dva gusta i uska prstena. Ovo je do sada najmanji objekat kod kojeg su otkriveni prstenovi, a ujedno je i peti objekat u Sunčevom sisemu sa ovim karakteristikama – posle mnogo većih planeta Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna. Poreklo prstenova za sada ostaje misterija, ali bi oni mogli biti rezultat sudara koji je za sobom ostavio disk sačinjen od krhotina. Najnoviji rezultat je objavljen u časopisu Nature, 26. marta 2014. godine.

Umetnička ilustracija prstenova oko asteroida Hariklo

Umetnička ilustracija prstenova oko asteroida Hariklo

Saturnovi prstenovi su jedan od najlepših prizora na noćnom nebu, a manje uočljivi prstenovi takođe se nalaze i oko drugih džinovskih planeta. Uprkos veoma detaljnim pretraživanjima neba, prstenovi oko drugih malih objekata u Sunčevom sistemu nisu bili otkriveni. Najnovije opservacije male planete zvane [1] (10199) Hariklo [2] dok je prolazila ispred zvezde, pokazale su da je takođe okružena sa dva prstena.

“Nismo ni sanjali da mala tela poput Hariklo uopšte imaju prsten, te ih nismo ni tražili, pa je samim tim ovo otkriće – ali i količina detalja koje smo uspeli da dobijemo – za nas poptpuno iznenađenje!”, rekao je Felipe Braga-Ribas (Nacionalna opservatorija/MCTI, Rio de Žaneiro, Brazil) koji je planirao opservacije i vodeći je autor najnovijeg naučnog rada.

Read the rest of this entry »

Mar 26

Anegdota o Davidu Hilbertu

David Hilbert je bio jedan od najvećih matematičara 20. veka. Kvantnu mehaniku je teško zamisliti bez Hilbertovog doprinosa i Hilbertovog prostora. Bio je poznat i kao izuzetan mentor drugim nadarenim matematičarima na Univerzitetu u Getingenu, koji je bio rasadnik poznatih fizičara i matematičara u 20. veku.

David Hilbert

Anegdota kaže da je Hilbert bio radoholik. Njegova potreba za matematikom je išla dotle da je u dvorištu na zidu koji ga je odvajao od komšije postavio tablu. Kada bi bilo lepo vreme, odmarao bi se i radio u bašti, ukoliko bi mu došla inspiracija za matematikom odmah je pisao po tabli. Ukoliko bi neko došao u goste, posluga bi gosta uputila da pogleda u dvorištu ili na drvetu gde je Hilbert znao da se sakrije i razmišlja o matematičkim problemima.

1900. godine, Hilbert je predstavio listu od 23 matematička problema koja su u to doba bila nerešena. Bio je veliki optimista i verovao je da će svi problemi u matematici kad tad biti rešeni. Preminuo je 1943. godine, a na nadgrobnoj ploči su urezane reči: “Mi moramo znati. Mi ćemo znati. (Wir müssen wissen.Wir werden wissen.)”

Mar 08

Mlečni put, loši razlozi, dobri zaključci

Kako je čovečanstvo postepeno otkrivalo tajne naše galaksije

Stanovnicima današnjih gradova i urbanih područja Mlečni put, nažalost, ne znači mnogo u smislu ličnog iskustva; svetlosno zagađenje odavno je prouzrokovalo da se ta veličanstvena traka beličaste svetlosti ne može posmatrati iz iole gušće nastanjenih područja planete. Ali to svakako nije važilo za ljude iz prošlih vekova, za koje je Mlečni put predstavljao jedan od najupadljivijih nebeskih fenomena. Objašnjenje prirode Mlečnog puta bio je, stoga, jedan od najvećih izazova pred astronomima od praskozorja ove najstarije naučne discipline.

U februaru ove godine obeležili smo jedan od ključnih astronomskih jubileja: 90 godina od otkrića drugih galaksija, kao i istovremenog razumevanja istinske prirode naše galaksije, tj. Mlečnog puta. Ovo otkriće, bez ikakve sumnje centralno za naše razumevanje strukture kosmosa na svim skalama od Sunčevog sistema naviše, učinio je najveći posmatrač među astronomima 20. veka, Edvin Pauel Habl (Edwin Powell Hubble, 1889-1953), prevashodno posmatranjima u februaru 1924. godine, a zvanično ga je saopštio na sastanku Američkog astronomskog društva u Vašingtonu u decembru 1924. i januaru 1925. godine. Odlučujuću ulogu u otkriću odigrao je slavni teleskop od 100 inča (254 cm) na planini Maunt Vilson (Kalifornija, SAD), pušten u rad 1917. godine. Pomoću njega, Habl je mogao da otkrije cefeide (naročitu vrstu periodičnih promenljivih zvezda čiji je prototip Delta Cefeja) u M31 (Andromedinoj maglini) i pomoću njih izmeri udaljenost do ovog astronomskog objekta. Ispostavilo se da je M31 udaljena od nas više miliona svetlosnih godina, te se mora nalaziti daleko van Mlečnog puta. Mada je hipoteza o „ostrvskim univerzumima“ (tj. drugim galaksijama) postavljena gotovo dva veka ranije, Hablova posmatranja su joj dala prvu nedvosmislenu potvrdu. Danas smo svesni da je naš Mlečni put samo jedna među milijardama galaksija koje nam otkrivaju savremeni veliki teleskopi na tlu i u orbiti oko Zemlje.

To bi bio (srećan) kraj te priče, ali gde je početak? Posetilac Nacionalne galerije u Londonu može se upoznati sa starogrčkom legendom o postanku našeg zvezdanog sistema na jednom od najuzvišenijih izvora: sa slavne slike Jakopa Tintoreta iz 1580. godine „Poreklo Mlečnog puta“. Mleko boginje Here proliveno tokom dojenja budućeg najvećeg helenskog junaka Herakla stvorilo je, dakle, na nebu mlečni krug (kyklos galaxias, odakle potiče i termin „galaksija“). Neobično je, međutim, da ni veliki racionalisti antike nisu imali znatno boljih ideja za objašnjenje prirode ovog nebeskog fenomena: u aristotelovskom sistemu on nije imao prirodnog objašnjenja, i otuda potiču uporni pokušaji koji su trajali skoro dva milenijuma da se Mlečni put predstavi kao atmosferski fenomen, u domenu meteorologije, a ne astronomije.

Poznato je da je jedna od prvih meta Galilea Galileja kada je 1610. godine u Firenci prvi put upotrebio durbin u astronomske svrhe, bio Mlečni put. Galileju je, tako, pripala čast da bude prvi čovek koji je empirijski potvrdio spekulacije koje su se mestimično pojavljivale od antike naovamo da se radi o skupu od mnogo miliona zvezda, suviše malog sjaja i gusto raspoređenih da bi se golim okom razdvojile kao pojedinačni izvori.

Mada su nakon Galileja Mlečni put posmatrali i drugi značajni astronomi 17. i prve polovine 18. veka, poput Njutna i Hajgensa, u njegovom razumevanju nije bilo većeg napretka sve do 1750. godine. Zašto je mnoštvo zvezda skoncentrisano u toj relativno maloj traci na nebu, i kakav je odnos Sunca i obližnjih zvezda (čije udaljenosti, da podsetimo, nisu astronomima bile poznate sve do pionirskih Beselovih merenja paralakse sredinom 19. veka!) prema Mlečnom putu bila je potpuna zagonetka. Umnogome, ova se zagonetka činila preteškom za skromne mogućnosti posmatračke astronomije tog doba. Stoga prvi odgovor i nije stigao sa empirijske strane, već sa krajnje spekulativne.

Prvi čovek koji je predložio nešto slično današnjem shvatanju modela našeg zvezdanog sistema, zajedno sa objašnjenjem Mlečnog puta, bio je engleski arhitekta, astronom, matematičar, putopisac, teolog, mistik i avanturista Tomas Rajt (Thomas Wright, 1711-1786). Rajt je za svog burnog života bio poznat uglavnom kao arhitekta, talentovan crtač i pisac knjige o istorijskim znamenitostima Irske, a njegova su astronomska dela bila još tada veoma slabo poznata. Po sopstvenom priznanju (Rajt je ostavio hiljade strana svojih dnevnika, pravo blago za savremene istoričare, kao i obimnu korespondenciju), njemu je astronomija spasla glavu, kada su ga jedne noći, na putovanju kroz Englesku, napali drumski razbojnici sa namerom da ga opljačkaju i ubiju; pošto je bila vedra noć, Rajt pripoveda, on je svojom slatkorečivošću i poznavanjem osobina Meseca i zvezda u toj meri fascinirao proste i sujeverne razbojnike, da su ne samo poštedeli njega i njegov novčanik, već i sve do jutra slušali njegovo izlaganje o lepotama nebeskog svoda. Kako bi Italijani rekli: si non e verro, e bene trovato!

Nakon smrti, Rajt je praktično potpuno zaboravljen kao astronom, uprkos činjenici da je, između ostalog, on 1742. objavio knjigu pod naslovom Clavis Coelestis („Ključevi neba“; iako je naslov latinski, knjiga je na engleskom) koja je predstavljala praktično prvi udžbenik astronomije na engleskom jeziku. Njegovo glavno astronomsko delo, Original Theory or New Hypothesis of the Universe (1750) postalo je poznato tek čudnim sticajem okolnosti i zaslugom Imanuela Kanta, a istoričari nauke su Rajta rehabilitovali tek u 20. veku.

Read the rest of this entry »

Feb 02

Prvo Državno takmičenje istraživačkih radova učenika srednjih škola! :)

 

12. aprila ove godine, u Beogradu, u organizaciji Regionalnog Centra za talente Beograd 2 i Instituta za nadarenu decu i omladinu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, po prvi put će biti održano Državno takmičenje istraživačkih radova učenika srednjih škola.

Na ovo takmičenje se mogu prijaviti svi zainteresovani srednjoškolci, tako što će poslati apstrakte svojih naučno-istraživačkih i istraživačkih radova kao i popunjenu Prijavu, do 21. marta na mejl: talenti10@open.telekom.rs. Puno interesantnih i korisnih informacija u vezi prijavljivanja i samog takmičenja možete naći u Pravilniku za održavanje Državnog prvenstva istraživačkih radova učenika srednjih škola 2014.

 

Ciljevi ovog takmičenja su promocija i popularizacija nauke, uzdizanje svesti o važnosti naučnog rada i obrazovno-vaspitnog rada, omogućavanje učenicima srednjih škola da vide kakvi su nivoi znanja i zahtevi na međunarodnim takmičenjima i konferencijama, obrazovanje srednjoškolaca za međunarodna takmičenja i konferencije, obrazovanje srednjoškolaca za pisanje istraživačkih projekata po zahtevima svetski priznatih stručnih časopisa, pružanje mogućnosti da srednjoškolci predstave svoje naučne radove, svoju rečitost i kreativnost.

 

Kako u samom Pravilniku za održavanje Državnog prvenstva piše, zadaci ovog takmičenja će biti vrednovanje nivoa stečenih znanja, umenja, veština i sposobnosti učenika, javno predstavljanje sposobnosti, sklonosti, umenja, znanja i veština učenika, rangiranje nivoa postignuća učenika i izbor najboljih za svetske konferencije i takmičenja.

 

Državno prvenstvo istraživačkih radova učenika srednjih škola se nalazi u kalendaru takmičenja i smotri koje je objavilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

 

Na Prvenstvu će biti zastupljene sledeće naučne oblasti: fizika, matematika, životne nauke (multidisciplinarni rad iz biologije i hemije), zaštita životne sredine, informatika, sociologija, psihologija, antropologija i istorija.

 

Državno prvenstvo istraživačkih radova će biti organizovano na dva nivoa, regionalnom, sa koga će se najuspešniji plasirati dalje, i završng, državnog takmičenja.

 

Predviđeno je da se za svaku naučnu oblast dodeli: jedna zlatna, dve srebrne i tri bronzane medalje. Svi učesnici Državnog prvenstva istraživačkih radova će dobiti sertifikate o učešću, a predviđene su i diplome za najuspešniju poster prezentaciju. Moguće su i specijalne diplome za određene segmente projekata (naprimer najuspešniju video prezentaciju i slično), o čemu bi predlog donela komisija po naučnim oblastima.

 

Državno prvenstvo će biti i kvalifikaciono takmičenje za učešće na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika, nezvaničnom svetskom prvenstvu istraživačkih radova.

 

Organizatori će uskoro izraditi sajt na kome će objavljivati informacije u vezi Prvenstva. Do tada se možete informisati na stranici sajta Centra za talente Beograd 2 posvećenoj ovom takmičenju. Prijavni obrazac možete preuzeti ovde a Pravilnik za održavanje Prvenstva (koji sadrži obilje informacija koje vam mogu biti korisne pri prijavljivanju) možete preuzeti ovde.

Feb 01

Šta je hemiluminiscencija?

Preuzeto iz časopisa “Science in School”

Prevela Sara Todorović, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

image
Svetleći štapići
Slika dobijena od Erik Solheim; Izvor slike: Wikimedia Commons
Svetleće meduze, svetlucavi svici, zabavni svetleći štapići; Emma Welsh predstavlja nam predivni i misteriozni svet hemilunimiscencije.

Svici, meduze i svetleći štapići – jedni lete, jedni žive duboko u okeanu, dok drugi obezbeđuju zabavu u noćnim klubovima. Šta im je zajedničko? Odgovor je – intrigantne hemijske reakcije koje proizvode svetlost.

Hemiluminiscencija je proizvodnja svetlosti kroz hemijsku reakciju. Dve hemikalije reaguju i formiraju ekscitovani (visoko-energetski) intermedijer, koji se raspada otpuštajući deo svoje energije u vidu fotona svetlosti (pogledajte rečnik za sve izraze koji su podebljani) da bi dostigli svoje osnovno stanje (pogledajte Sliku 1, ispod).

A + B -> AB* -> Produkti + Svetlost
Ekscitovani
intermedijer

imageSlika 1: Pomeranja između elektronskih ljuski
Atom vodonika u osnovnom stanju. Samo je jedan elektron u njegovom omotaču (ljusci) n = 1. Svaki omotač ima sopstveni nivo energije.
Kada atom vodonika absorbuje kvantum (definisanu količinu) energije, pomera se na viši energetski nivo (ljuska n = 2) i sada je u ekscitovanom (visoko-energetskom) stanju. Ovo označavamo zvezdicom (*) pored molekula.
Elektron se vraća nazad u svoju prvobitnu poziciju u osnovnom stanju (ljuska n = 1). Tokom tog procesa, paket energije (foton) otpušta se u vidu elektromagnetne emisije. Talasna dužina zavisi od količine energije. Ako je talasna dužina u okviru spektra vidljive svetlosti, tranzicija elektrona će biti praćena emitovanjem svetlosti određene boje. Talasna dužina određuje boju (pogledajte Sliku 2, ispod) 

Slika dobijena od Chemistry ReviewimageSlika 2: Elektromagnetni spektar. Kliknite na sliku da biste je uvećali
Slika dobijena od NASA

Hemiluminiscentne reakcije uglavnom ne otpuštaju mnogo toplote, jer se umesto toga energija otpušta u vidu svetlosti. Luminol stvara svetlost kada reaguje sa oksidujućim sredstvom; hemija ove reakcije je prikazana u Odeljku 1.

Odeljak 1: Luminol, hemikalija koja svetli u mraku

Otpuštanje fotona svetlosti iz molekula luminola je prilično komplikovan proces koji se odvija u više stupnjeva. U osnovnom (alkalnom) rastvoru, luminol se nalazi u ravnoteži sa svojim anjonom, koji ima naelektrisanje (šaržu) od – 2. Anjon može postojati u dve forme (ili tautomera), sa dve negativne šarže delokalizovane ili na atomima kiseonika (enolni oblik) ili na atomima azota (keto-oblik; pogledajte Sliku 3, ispod).

Molekularni kiseonik (O2) creaguje sa enolnim oblikom luminolovog anjona i oksiduje ga u ciklični peroksid. Potrebni kiseonik dobija se iz redoks reakcije (one u kojoj se dešavaju i redukcija i oksidacija) koja uključuje vodonik peroksid (H2O2), kalijum hidroksid i (na primer) kalijum heksacijanoferat(III) (K3[Fe(CN)6], atakođe poznat kao kalijum fericijanid). Heksacijanoferat(III) jon ([Fe(CN)6]3-) redukuje se u heksacijanoferat(II) jon ([Fe(CN)6]4-, dajući kalijum ferocijanid, K4[Fe(CN)6]), dok se dva atoma kiseonika iz vodonik peroksida oksiduju iz oksidacionog stanja – 1 do 0:

image

Read the rest of this entry »

Nov 21

Na mladima svet ostaje

Pod ovim tradicionalnim nazivom će u subotu, 23. novembra, od 10:00 do 13:00 biti održan jubilarni treći Školski festival nauke u Osnovnoj školi „Despot Stefan Lazarević” u Beogradu, Ul. Nova br. 15 u Mirijevu.


I vi kao posetilac možete aktivno učestvovati na ovom interaktivnom festivalu ili pak samo uživati gledajući šta su vam pripremili budući naučnici a za sada još uvek osnovci i njihovi stariji drugari, bivši učenici u Despotu. U pripremi festivala su imali veliku podršku direktorke, mnogih nastavnika a najviše profesorki fizike Slađane Škoda i Tamare Ševo.

.

….

.

.

Despotovci na manifestaciji Noćistraživača 2013

Nemojte svoje mišljenje o ovom festivalu kreirati samo na osnovu toga što su ga napravili osnovci. Mnogi od njih su već veoma iskusni naučni komunikatori koji su učestvovali na svoja prethodna dva Školska festivala, Zvezdarskim danima nauke, velikom Festivalu nauke 6.0, Noći istraživača 2013, međunarodnoj smotri “Stars of Science” u Galati u Rumuniji… a već se spremaju za učešće na ovogodišnjem Festivalu nauke u Beogradu 7.0. Neke od eksponata koji će biti na njihovoj postavci na FN 7.0, premijerno ćete moći da vidite upravo u subotu na Školskom festivalu nauke u Despotu.

 

 

 

Sa gostovanja u vrtiću Zvončica

Pored toga, Školski festival u Despotu ima za cilj da prenese ljubav (pre svega demonstratora) prema nauci i radost sticanja novih znanja. Time festival doprinosi povećanju naučne kulture, stvaranju ličnosti otvorenih za buduće izazove i pomaže širenju svesti o važnosti nauke za razvoj i napredak društva, te većem korišćenju nauke i plodova istraživanja za podsticanje ekonomskog razvoja.

.

.

.

.

..

.

.

.

CPN na drugom Školskom festivalu nauke

Da Školski festival u Despotu bude što uspešniji, već treći put svesrdno pomažu veeeliki prijatelji ovog festivala iz Centra za promociju nauke, odnosno njegovi naučnici na čelu sa direktorkom Centra, Aleksandrom Drecun, koji ovoga puta donose veliki planetarijum i

.

.

.

.

.

.

.

..

.

.

dr Aleksandra Nikolić

Aleksandra Nikolić sa svojim timom naučnika iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, koji će realizovati postavku izdvajanja DNK, tako da ćete to fantastično uputstvo za stvaranje celog organizma moći videti golim okom.

 

 

 

 

 

 

 

Ove godine će im se u tome pridružiti Dušan Stevanić i njegove kolege naučnici iz Studentske sekcije za neuronauke Društva za neuronauke Srbije (mada oni više nisu studenti, neki su lekari a neki doktoranti neuronauka). Oni će sa šest postavki: “Šta je nervna ćelija i kako ona radi?”, “Njegovo veličanstvo Mozak!”, “Šetnja kroz najčešće zablude o ljudskom mozgu”, “Čemu nas uče miševi?”, “Magično ogledalo” i “Probajte da budete “doktori za glavu”", posetiocima pojasniti kako funkcioniše naš najvažniji organ.

.

..

.

 

Radionica izrade naučnog nakita

Mlade nade srpske nauke iz Regionalnog centra za talente Beograd 2 (sa seminara biologije i hemije) će pod rukovodstvom Ane Sarić predstaviti svoju Radionicu izrade naučnog nakita,

.

.

.

.

.

.

Eko Musketari iz OŠ „Drinka Pavlović” iz Beograda će nam pomoći da shvatimo zašto i kako treba da čuvamo prirodu,

 

Nevena Vukojičić

a bivša učenica škole domaćina, sada uspešna studentkinja biologije, Nevena Vukojičić, će održati više nego inspirativno predavanje „Zanimljivosti iz sveta biologije”.

.

.

.

.

.

.

.

.

Više o Školskom festivalu možete videti na sajtu Festivala, kao i na njegovoj Fejsbuk stranici.

Ne propustite ovu priliku da provedete nezaboravna tri sata igrajući se učestvujući u interesantnim ogledima uz pomoć iskusnih demonstratora. Povedite svoje najbliže, a komšije, prijatelje i poznanike pozovite podelivši ovu vest na komšijskoj kafici ili putem društvenih mreža. Učinićete dobro delo i sigurno će vam biti veoma zahvalni.

Nov 03

Ovo je prilika da i vi postanete Petničari! :)

 

 

Otvoren je konkurs za prijavljivanje srednjoškolaca za učešće na programima u Istraživačkoj stanici Petnica u 2014. godini.

Foto: Jovan Markov

Svi srednjoškolci iz Srbije i drugih zemalja regiona (kojima jezik nije barijera) mogu da se prijave na ovaj konkurs ukoliko bi voleli da upoznaju i da se druže sa vršnjacima sličnih interesovanja i da zajedno sa njima istražuju svet oko sebe, da nauče nešto novo, da se oprobaju u naučno-istraživačkom radu i dožive nešto što se retko gde može iskusiti na celoj ovoj planeti. Rok za prijavljivanje je 30. novembar 2013. Više informacija kao i dokumentaciju potrebnu za prijavljivanje možete naći ovde.


 


Boravak, rad i druženje u Istraživačkoj stanici Petnica je prelepo i nezaboravno iskustvo, koje se teško ili nikako ne može porediti sa bilo čim drugim. U Petnici se stvaraju prijateljstva (a i ljubavi) za ceo život. Stiče se ogromno znanje iz izabranih oblasti prirodnih, matemetičkih, društvenih i tehničkih nauka. Radi se veoma mnogo (tokom celog dana, a često i u sitnim noćnim satima). Zato je važno da je kandidat pre svega motivisan i zainteresovan da se usavršava, da proširi svoje vidike i da isproba nešto novo (ocene nisu presudan faktor pri selekciji).

 

Foto: Jovan Markov


Polaznici o Petnici

 


Ukoliko se, kojim slučajem, još uvek dvoumite da li da učinite najpametniju stvar u svom dosadašnjem životu i prijavite se za neki od programa u Petnici, pročitajte šta o (za mnoge najlepšem mestu na svetu) kažu neki od bivših i sadašnjih polaznika:

 

 

 

Ivana Dukić

 

 

Ivana Dukić:

Popunjavajući svoju prvu prijavu za Petnicu u novembru 2008. godine nisam ni slutila da će Petnica postati jedno od mojih omiljenih mesta i da ću sa nestrpljenjem iščekivati svaki sledeći seminar. Sa velikom neizvešnoću srela sam se prvog marta 2009. godine sa ljudima sa kojima na prvi pogled nisam imala ništa zajedničko. Iz različitih gradova, različitih škola, sa drugačijim pogledom na svet, nas 30-ak bili smo povezani time što smo svi bili primljeni na seminar socio-kulturne antropologije (SKA)

.

.

.

..

Poster u Petnici

Petnica je otvoren prozor sa pogledom na neki drugi način obrazovanja, odškrinuta vrata novih nauka koje ne možemo sresti u redovnom školskom sistemu, to su neprospavane noći provedene u traganju za izvorima informacija o zadatoj temi, to su susreti sa predavačima sa beogradskih i ostalih fakulteta i visokoškolskih ustanova i na kraju to je druženje sa novim prijateljima koje inače ne bih srela da nisam popunila onu prijavu s početka teksta.

Posle ovih seminara često umesto sintakse „Kad sam bila mala“, kažem „Kada sam bila u Petnici.“ Vreme delim na ono pre odlaska u Petnicu i ono posle.

 

Prijavite se i vi jer to vredi doživeti.

 …

Posle 4 godine, 2 konferencije, eksploratorijuma, gostovanja na geologiji i psiholingvistici, 13 seminara antropologije, mogu reći da Petnica i ljudi koje sam tamo upoznala imaju jako bitno mesto u mom životu. Da, Petnica mi je kao i mnogima promenila način razmišljanja, proširila vidike, pružila mogućnosti, ohrabrila me i osamostalila. Uz nju sam porasla.

 

 

 

Foto: Jovan Markov

Ne mogu se zaboraviti događaji, ljudi, iskustva, uspomene, neprospavane noći, (ne)pročitani članci…

Imam želju da kažem HVALA. Hvala na tome što sam imala kartu za celokupno putovanje. Hvala svima vama koje neću zaboraviti. Hvala Petnici.

Uvek ću sa osmehom na licu izgovoriti tu reč.

5nica.“

 

 

(Cele Ivanine tekstove možete pročitati na njenom blogu. Hvala Ivani na dozvoli da prenesem njene utiske i u ovom članku)

 .

Dijana Kostić i Matija Barudžija

.

.

Dijana Kostić i Matija Barudžija:


„Petnica je mesto gde je sve počelo, te mi nju zaslužno i uzimamo kao našu početnu tačku. U suštini, lako je reći šta je Petnica, ali je relativno teško definisati šta ona tačno predstavlja individualno svakom od nas. Kao mali centar, najpametnije selo na Balkanu, ona je česta stanica najrazličitijih ljudi željnih znanja i dobre zabave. Shodno tome, drugačije i utiče na svakog od nas. Činjenica je da niko iz Petnica ne odlazi nepromenjen.

.

.

 

.

Foto: Jovan Markov

Uvek se odnekud čuje veseo zvuk gitare, ili se na istoku rađa sunce koje neretko čeka poneka grupa polaznika, po sobama se gledaju filmovi, igra uno, vode poverljivi razgovori, odzvanja graja i smeh. Petnica je mesto gde su ljudi srećni jer su u isto vreme i isti i potpuno različiti. Neretko je ona i mesto gde se rađa ljubav, nastaju neke nove veze koje prkose vremenu i prostoru. Ponalaze se ljudi iz različitih gradova, nekad i iz različitih zemalja. Često se na klupicama i po sobama sreću takvi golupčići. Nas dvoje smo jedni od tih.

 

(Preuzeto sa Dijaninog i Matijinog bloga ljubaznošću ovog divnog para)

 

Foto: Jovan Markov

 Aida Toskić:

„Petnica… Brat mi je toliko toga pričao o njoj, i ja nisam mogla da se ne uverim sama. U martu sam prvi put otišla na seminar biomedicine. U početku sam bila malo uplašena, kao i svi, ali sam posle shvatila da je bilo bez razloga. Upoznala sam puno divnih ljudi koje nikada neću zaboraviti, zaljubila se, naučila dosta toga novog na drugačiji i zanimljiviji način i, najvažnije, stekla ogromno iskustvo. … Tamo sam upoznala ljude koji su kao ja, ljude koje ni na jednom drugom mestu ne bih imala prilike da upoznam, … Naučili smo da se angažujemo na pravi način oko nečega što radimo, da istražujemo, kopamo po internetu, knjigama, znanju drugih ljudi i videli šta znači pravi rad, a i prava zabava.“

 

 

Foto: Ana Žegarac

 Radmila Nikolić:

„Jeste da idem u Petnicu samo godinu dana, ali mogu slobodno da kažem da je to najpametnija odluka u mom životu, i najbolji period mog života. Za Petnicu sam sasvim slučajno saznala od druga koji tamo ide već četiri godine i odlučila da se prijavim u fazonu što da ne. Prijavila sam se za biologiju i geografiju, ali sam na kraju upala na seminar BAH (biologija, arheologija i hemija) i dvoumila se da li da odem jer nisam imala nikakvog pojma o arheologiji a hemiju sam učila na školskom nivou i tu jesam imala 5, ali je to uvek bilo samo za ocenu. Ipak, otišla sam i mogu samo da kažem da tek sada shvatam ono KO JEDNOM ODE U PETNICU TAMO SE I VRAĆA.

Foto: Ana Žegarac

Prvo što mi se dopalo je bilo da tamo nema stereotipnog SEDI, JEDAN i što sam uvek dobila odgovor na svako moje pitanje… Svidelo mi se to što nema odnosa učenik-profesor (predavač) i što smo tamo svi drugari. Svima pričam o Petnici, i uvek sam pod velikim utiskom i nakon povratka kući (ali ono, preživim nekako). Od kada idem u Petnicu, promenila sam se dosta, gledam neke stvari drugačije… Tako da, svima preporučujem da se prijave, jer nema boljeg mesta u Srbiji, da se neće pokajati i da će dobiti jedan veeeliki + svuda u svetu…”

 

Foto: Ana Žegarac

 Andrija Savić:

 

Petnica me je naučila da razmišljam na drugačiji način, da sagledavam stvari iz drugih uglova koje pre nje nisam mogao ni da zamislim. Nešto za šta sam joj neizmerno zahvalan je što me je naučila da podignem ruku i postavim pitanje. Takođe, tamo sam stekao prijatelje za ceo život i time posebno mogu da se dičim.”

 

 


Foto: Ana Žegarac

Hvala svim Petničarima koji su svojim razmišljanjima o našoj drugoj kući pomogli da približimo ovu najvišu kotu vannastavnog obrazovanja mladih u Srbiji a i šire, nekim budućim kolegama i prijateljima.

 

Foto: Ana Žegarac

 

Ukoliko vam se dopalo ovo što ste pročitali, podelite ovaj tekst sa svojim prijateljima i poznanicima i omogućite im da im ne promakne ova informacije te da se, eventualno, i oni prijave na ovogodišnje programe u Petnici i steknu jedno od najlepših iskustava u životu. Biće vam večno zahvalni.

 

Oct 17

Sve što ste hteli da znate o stvarima iz svakodnevnog života i nauke, a niste znali koga da pitate! ;)

 

Uskoro, od 5. do 8. decembra, biće održan veliki Festival nauke 7.0, najveći događaj tog tipa u Jugoistočnoj Evropi, pod sloganom „Superheroji nauke“. Kao uvertiru u ovaj praznik svih ljubitelja nauke, druženja i dobre zabave, sada imate mogućnost da u okviru dela programa FN 7.0 koji se zove „Pitajte superheroja” pitate prave naučnike, prave superheroje nauke, nešto što vas baš zanima.

Sedmoro superheroja nauke koji će odgovarati na pitanja su:

dr Milovan Šuvakov (Institut za fiziku),

dr Oliver Tošković (Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju),

dr Zorana Kurbalija Novičić (Institut za biološka istraživanja Siniša Stanković”),

dr Vladimir Jovanović (Institut za biološka istraživanja Siniša Stanković”),

Jelena Pajović (Institut za nuklearne nauke Vinča),

Voin Petrović (Institut za nuklearne nauke Vinča) i

Luka Mihajlović (Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu).

Read the rest of this entry »

Oct 08

Nobelova nagrada za fiziku 2013 – Higsu i Englertu

Higgs i Englert dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku za “teorijsko otkriće mehanizma koji je doprineo razumevanju postanka mase subatomskih čestica, čije otkriće je eksperimentalno dokazano pronalaskom Higsovog bozona u CERN-u”!

Link: http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/2013/press.html

Older posts «

Slider by webdesign