Marija Janković
Student Fizičkog fakulteta u Beogradu. Nekadašnja polaznica, a sada mlađi saradnik seminara fizike u Istraživačkoj stanici Petnica i jedna od urednika Viva-fizika portala. Interesovanja: prirodne nauke, informatika, fotografija, istorija i esperanto.
Posts by Marija Janković
Ciklus “Petnica u SKC-u”
Jan 26th
U četvrtak, 2. februara, u 18 časova biće započet ciklus “Petnica u SKC-u” (Studentski kulturni centar, Kralja Milana 48), a povodom tridesetogodišnjice rada ISP:
Šta je Petnica?
govori: Nikola Božić, Istraživačka stanica Petnica
U godini u kojoj Istraživačka stanica Petnica obeležava 30 godina postojanja predstavljamo rezultate ove jedinstvene institucije. Kako se radi sa srednjoškolcima koji vole prirodne, tehničke i društvene nauke? Kakve projekte srednjoškolci rade? Koje su to zanimljive teme iz nauke kojima se i kao srednjoškolci možemo baviti? Zašto je cool doći u Petnicu?
About Marija Janković
Student Fizičkog fakulteta u Beogradu. Nekadašnja polaznica, a sada mlađi saradnik seminara fizike u Istraživačkoj stanici Petnica i jedna od urednika Viva-fizika portala. Interesovanja: prirodne nauke, informatika, fotografija, istorija i esperanto.
More Posts (55)Share and Enjoy
Festival nauke – Na mladima svet ostaje
Jan 16th
Dvema veoma uspešnim srednjoškolskim verzijama Festivala nauke u Požegi, odnosno Nišu, kroz nekoliko dana pridružuje se i školski festival u jednoj beogradskoj osnovnoj školi. U OŠ „Despot Stefan Lazarević“ u Mirijevu, ulica Nova br 15, 27. januara ove godine održaće se prvi školski Festival nauke pod sloganom „Na mladima svet ostaje“. U periodu od 9 do 11 sati pre podne dvadesetak učenika predstaviće čak 60 eksponata u ljubiteljima nauke već poznatom festivalskom duhu.
Mesto i učesnici predstojećeg festivala ne smeju ni na tren zazvučati neozbiljno potencijalnim posetiocima, jer ovi učenici imaju veliku podršku od strane svojih profesora i direktorke, opštine Zvezdara, ali i od gostiju festivala: Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i Centar za promociju nauke.
Neki od eksperimenata koje će posetioci moći da vide na ovom festivalu su biber koji beži od prsta, Teslin transformator, pravljenje baterije od voća ili nevidljivo mastilo. Takođe će biti predstavljene biološke i geološke zbirke, ali i druge nenavedene nauke i discipline.
„Glavni i odgovorni“ za ovaj događaj je Jovan Markov, pre godinu dana i sam učenik ove škole, a sada učenik prvog razreda Matematičke gimnazije. Prema Jovanu, cilj održavanja školskog festivala je približavanje predmeta redovne nastave učenicima, odnosno sagledavanje školskog gradiva iz drugačije, zabavne perspektive. Iz tih razloga ovo je sjajna prilika nastavnicima drugih škola da sa zainteresovanim učenicima posete ovu školu 27. januara.
Da biste stekli dodatni utisak o ozbiljnosti s kojom se đaci „Despota“ pripremaju za ovu manifestaciju, preporučujemo i nekoliko video klipova koje su postavili na Youtube. Magnusov efekat, električnu bateriju od banane i još nekoliko eksperimenata možete pogledati na ovom linku.
Mladi organizatori Školskog festivala nauke nadaju se da će ovo postati tradicionalna manifestacija u njihovoj školi, ali i da će svoja iskustva i entuzijazam uspeti da prenesu i drugim školama, a želeli bi i da dogodine učestvuju svojom postavkom na velikom decembarskom Festivalu nauke.
About Marija Janković
Student Fizičkog fakulteta u Beogradu. Nekadašnja polaznica, a sada mlađi saradnik seminara fizike u Istraživačkoj stanici Petnica i jedna od urednika Viva-fizika portala. Interesovanja: prirodne nauke, informatika, fotografija, istorija i esperanto.
More Posts (55)Share and Enjoy
Koje su dve nove velike zvezde na nebu?
Jan 14th
Pitanje:
“Postovani,
Volela bih da mi neko objasni koje su ovo dve nove velike zvezde koje se vide na nebu, jedine dve koje su krupnije od svih ostalih. Putanja im se pruza ka zapadu. Kada je jedna od njih na zapadu druga je direktno iznad glave posmatraca. Sada je 18:50. Vremenom nestaju, dakle na zapadu.
Hvala.”
šalje: Nataša
Odgovor:
Ovih dana oko 19 časova već je prilično mračno i na nebu se lako mogu uočiti dve “zvezde” koje po svom sjaju odskaču od ostalih zvezdi. To su zapravo planete Venera i Jupiter. Planeta Venera u naznačeno vreme nalazi se na jugo-zapadu, tik iznad horizonta. Nešto manje sjajniji od Venere, ali i dalje sjajniji od zvezda noćnog neba, Jupiter se tada nalazi ne baš iznad glave posmatrača, ali na zaista velikoj visini iznad horizonta na jugu.
Koje se to zvezde i “zvezde” vide u određeno vreme iz tvog mesta, kao i mnoge druge astronomske pojave, možeš pratiti pomoću nekog od zanimljivih astronomskih programa kao što je Stellarium.
About Marija Janković
Student Fizičkog fakulteta u Beogradu. Nekadašnja polaznica, a sada mlađi saradnik seminara fizike u Istraživačkoj stanici Petnica i jedna od urednika Viva-fizika portala. Interesovanja: prirodne nauke, informatika, fotografija, istorija i esperanto.
More Posts (55)Share and Enjoy
U međuvremenu u LHC-u…
Dec 28th
LHC - tunel pod zemljom, obima 21km
Nakon dosta manjih zastoja i jednog velikog kvara pre oko tri godine, mnogi su posumnjali da je tako složeni eksperiment poput LHC-a (akcelerator Veliki hadronski sudarač u CERN-u) osuđen na neuspeh. Međutim, iako je od 13.12.2011. LHC ponovo na zimskom raspustu, u toku ove godine postavljeni su mnogi rekordi u eksperimentalnoj fizici i šire.
U septembru 2008. godine LHC je naglo pušten u rad na 5 TeV (protoni su u njemu ubrzavani do tolikih energija) kada je došlo do havarije na nekoliko magneta i usledile su višemesečne skupe popravke. Naučnike u CERN-u ovo je naučilo oprezu, pa kada je u novembru 2009. godine LHC ponovo pušten u rad, njim su potekla dva snopa energija 1,18 TeV. Energija ubrzavanih čestica postepeno je podizana, pa je nakon zimskog raspusta u martu 2010. godine LHC energijom od 7 TeV postavio rekord u eksperimentalnoj fizici čestica. Na ovoj energiji radio je i u toku 2011. godine. Ovo je tek polovina energije za koju je LHC konstruisan i namenjen, pa se u toku 2012. godine očekuje rad na 8 TeV, da bi se kasnije napravila dvogodišnja pauza neophodna za pripremu akceleratora za rad na predviđenih 14 TeV.
U toku 2011. godine LHC je premašio mnoga očekivanja – u njemu se odigralo ukupno 3,14*1014 sudara čestica (imajući u vidu koliko je ovaj broj zaista velik, razume se da su zabeleženi samo oni procenjeni kao relevantni). Prikupljeno je izuzetno mnogo podataka – njihova obrada još uvek traje. Pred kraj ove godine, ipak, CERN je otkrio rezultate iz do sada obrađenih podataka. Oni se, svakako, tiču ključnog cilja eksperimenata u ovom akceleratoru – pronalaska Higsovog bozona, jedine čestice predviđene Standardnim modelom čije postojanje još uvek nije eksperimentalno potvrđeno.
Za masu Higsovog bozona Standardni model ne predviđa konkretnu vrednost već samo daje interval mogućnosti: 100 GeV do 1 TeV. U toku ove godine LHC je ispitivao postojanje ove čestice u nešto užem intervalu: 100 GeV do 600 GeV. Detektor CMS isključio je postojanje Higsovog bozona na intervalu 127-600 GeV sa nivoom sigurnosti 95%, odnosno na intervalu 128-525 GeV sa nivoom sigurnosti 95%. Na intervalu 115-127 GeV, CMS je zabeležio povišenje određenih događaja, ali ne i dovoljno za izvlačenje bilo kakvih zaključaka. Detektor ATLAS kao interval u kome se sa najvećom verovatnoćom nalazi masa Higsovog bozona izdvojio je 115-130 GeV, sa nivoom sigurnosti 95%.
Ukratko, u poslednjih godinu dana u LHC-u je postignuto neočekivano mnogo. Iz svega urađenog proizišli su vrlo optimistični rezultati, u smislu potvrde Standardnog modela. Ne može se, doduše, zaključiti prema izjavama nekih fizičara da je sve to dobra stvar – mnogi deluju razočarano time što se eksperimenti tako dobro poklapaju sa teorijom; to daje manje posla za teorijske fizičare u skoroj budućnosti. U svakom slučaju, konačni sud o otkriću ili ne Higsovog bozona, ali i drugim rezultatima, tek sledi nakon završetka obrade postojećih rezultata i prikupljanja novih podataka u toku naredne godine.
Izvori:
Izveštaj o radu na detektoru CMS
Izveštaj o radu na detektoru ATLAS
About Marija Janković
Student Fizičkog fakulteta u Beogradu. Nekadašnja polaznica, a sada mlađi saradnik seminara fizike u Istraživačkoj stanici Petnica i jedna od urednika Viva-fizika portala. Interesovanja: prirodne nauke, informatika, fotografija, istorija i esperanto.
More Posts (55)Share and Enjoy
Kako nastaju Mesečeve mene?
Dec 25th
Pitanje:
Kako nastaju Mesečeve mene?
Šalje: dorotea
Odgovor:
Svetlost koja dolazi sa Meseca nije ništa drugo do Sunčeva svetlost koja se reflektuje sa Mesečeve površine. Kao i svi ostali sateliti, planete i ostala manja tela Sunčevog sistema, Mesec nije samostalni izvor svetlosti. Zbog ovoga je uvek osvetljena tačno polovina Mesečeve površine – polovina Mesečeve kugle koja je u tom trenutku okrenuta ka Suncu.
Od mladog meseca do mladog meseca
Međutim, kako Mesec obilazi oko Zemlje na njenom putu oko Sunca, polovina Mesečeve kugle okrenuta ka Suncu nije uvek ista ona polovina koja se vidi sa Zemlje. Tačnije, trenutak u kome sa Zemlje vidimo celu polovinu Meseca osvetljenu Sunčevom svetlošću samo je jedna faza, odnosno jedna Mesečeva mena – pun Mesec ili uštap, kada vidimo ceo Mesec. Zemlja, Sunce i Mesec tada se približno nalaze na jednoj pravoj liniji, pri čemu se Zemlja nalazi u sredini. Ako u ovoj fazi ova tri tela nađu zaista na jednoj pravoj liniji, nastaje pomračenje Meseca, jer Mesec biva zaklonjen Zemljom od Sunca.
Na svom daljem putu oko Zemlje, kružeći u smeru suprotnom od kazaljke na satu gledano sa severnog pola, Mesec posle oko nedelju dana dođe u takvu poziciju da sa Zemlje vidimo samo levu polovinu Mesečevog diska. Polovina Mesečeve kugle okrenuta Suncu i dalje je osvetljena, ali mi vidimo samo polovinu te polovine, odnosno jednu četvrtinu ukupne Mesečeve površine. Ova faza Meseca naziva se druga četvrt.
Posle oko još nedelju dana, Mesec je mlad. On se tada nalazi približno između Zemlje i Sunca. Ukoliko kažemo da je Suncem osvetljena strana Meseca njegovo lice, u ovoj fazi Mesec je nama okrenut leđima i mi Mesec gotovo da i ne vidimo. U periodu blizu ove faze, on se može uočiti kao tanak srp koji žuri ispred ili kaska odmah iza Sunca po nebu. Takođe, tokom ove faze može se dogoditi da se Mesec nađe tačno između Zemlje i Sunca, kada delom ili potpuno zaklanja Sunčev disk i nastaje pojava koju zovemo pomračenjem Sunca.
Pre ponovne pojave punog Meseca, javlja se i faza prve četvrti, kada vidimo desnu polovinu Mesečevog diska. Period potreban Mesecu da promeni sve faze iznosi oko 29,5 dana i za oko dva dana se razlikuje od perioda potrebnog Mesecu da napravi tačno pun krug oko Zemlje – ova razlika javlja se usled njihovog zajedničkog kretanja oko Sunca.
About Marija Janković
Student Fizičkog fakulteta u Beogradu. Nekadašnja polaznica, a sada mlađi saradnik seminara fizike u Istraživačkoj stanici Petnica i jedna od urednika Viva-fizika portala. Interesovanja: prirodne nauke, informatika, fotografija, istorija i esperanto.
More Posts (55)Share and Enjoy
Pomračenje Meseca
Nov 3rd
Jel možete da mi objasnite pomračenje Meseca?
Šalje: Nebojša Trifunović
Odgovor:
Krećući se oko Zemlje, Mesec za oko mesec dana obidje jedan krug oko Zemlje i za nesto manje vremena (uzimajuci u obzir Zemljino kretanje oko Sunca) izmenja sve svoje faze – počev od mladog Meseca koji se vidi kao tanak srp, zatim prva četvrtina, kada vidimo njegovu (sa Zemlje gledano) desnu polovinu, pun mesec, zatim druga četvrtina i ponovo tanki srp – stari mesec. Jedina svetlost kojom Mesec zrači je svetlost sa Sunca, koju Mesec reflektuje, odbija. Tako je, kao i Zemlja, jedna polovina Mesečeve kugle u mraku, dok je polovina okrenuta Suncu osvetljena; dok se Mesec kreće oko Zemlje, mi imamo priliku da ga posmatramo iz različitih uglova, te odatle nastanak mesečevih mena.
Mesec se, dakle, jednom u svakih mesec dana postavi tako da se Sunce, Zemlja i Mesec približno nađu na jednoj pravoj liniji tako da se Zemlja nađe između Sunca i Meseca. Tada se sa Zemlje vidi cela Suncem osvetljena polovina Meseca, odnosno Mesec se nalazi u fazi punog meseca. Jedino tada postoji mogućnost da se dogodi pomračenje Meseca. Pomračenje Meseca predstavlja zalaženje Meseca u Zemljinu senku, tj. Zemlja se na neko vreme nađe tačno između Sunca i Meseca, te zaklanja Sunčevu svetlost od Meseca. Tako pri pomračenju Meseca sa Zemlje vidimo tamnu Zemljinu (kružnu!) senku kako prelazi preko Mesečevog diska.
Mesečeva putanja oko Zemlje nije savršeno kružna, a takođe ima i mali nagib u odnosu na Zemljinu putanju oko Sunca. Iz ovih razloga se Zemlja ne nađe svaki put tačno između Sunca i Meseca za vreme punog meseca, a samo pomračenje najčešće se događa i samo kao delimično pomračenje – Zemljina senka ne zakloni u potpunosti Mesečev disk.
About Marija Janković
Student Fizičkog fakulteta u Beogradu. Nekadašnja polaznica, a sada mlađi saradnik seminara fizike u Istraživačkoj stanici Petnica i jedna od urednika Viva-fizika portala. Interesovanja: prirodne nauke, informatika, fotografija, istorija i esperanto.
More Posts (55)
