Dušan Pavlović
Student druge godine teorijske i eksperimentalne fizike na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Tri godine je bio polaznik seminara astronomije u Istraživačkoj stanici Petnica. U Petničkoj meteorskoj grupi se bavi fizikom meteora, između ostalog. Strastveni je ljubitelj muzike, naročito džeza, a pored toga ga interesuju još mnoge stvari -- od fotografije do filozofije.
Homepage: http://www.viva-fizika.org
Posts by Dušan Pavlović
Čemu filozofija fizike?
Nov 17th
“Danas mi toliko mnogo ljudi – čak i profesionalnih naučnika – izgleda kao da su videli hiljade drveća, ali nikada nisu videli šumu.”
Albert Ajnštajn
Veliki Metafizičar (Đorđo de Kiriko) - simbol traganja za smislom
Filozofija nauke generalno, a fizike partikularno, je drastično zapostavljena u našoj sredini, naročito u domenu obrazovanja. To je dramatično u kontrastu sa činjenicom da je u poslednjih četvrt veka broj postignuća fizičkih nauka generalno koja imaju filozofski značaj u toj meri porastao, da se može govoriti o većem proširenju polja filozofskog promišljanja nego u čitavoj prethodnoj istoriji čovečanstva.
Pošto svako putovanje počinje prvim korakom, neophodan uslov za bavljenje ovim bogatstvom jeste pregled klasičnih tema filozofije fizike. Koncepti kao što su vreme, prostor, materija, masa, energija, uzročnost, determinizam/indeterminizam i pojam fizičkog zakona samo su jedne od tema kojima se filozofija fizike tradicionalno bavila. Ovo zahvata i delimično se preklapa sa domenom “klasične” metafizike, poput pitanja “Zašto postoji nešto, a ne ništa?”
Kada se ovome dodaju epistemološka pitanja vezana za prirodu i značaj fizičke teorije, te problematiku pojedinih metoda poput eksperimenta ili misaonog eksperimenta, jasno je da je “osnovica” na kojoj se gradi zdanje savremene filozofije fizike veoma obimna, sa dubokim temeljima, te je na ovom uvodnom skupu nemoguće dati išta sem ovlašne skice skupa aktuelnih problema i nekih smernica duž kojih bi se budući seminari na ovu temu mogli osmisliti.
Prva tribina o ovim temama, pod nazivom “Čemu filozofija fizike?”, biće održana u ponedeljak, 28. novembra, sa početkom u 19h, u Maloj sali Doma kulture Studentski grad u Beogradu.
Govori: dr Milan M. Ćirković
Više informacija pogledajte na Facebook događaju.
About Dušan Pavlović
Student druge godine teorijske i eksperimentalne fizike na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Tri godine je bio polaznik seminara astronomije u Istraživačkoj stanici Petnica. U Petničkoj meteorskoj grupi se bavi fizikom meteora, između ostalog. Strastveni je ljubitelj muzike, naročito džeza, a pored toga ga interesuju još mnoge stvari -- od fotografije do filozofije.
Web | More Posts (21)Share and Enjoy
Predavanje: Ruđer Bošković – Potraga za jedinstvom
Oct 19th
U okviru ciklusa “Ruđer Bošković – 300 godina od rođenja” u Maloj sali Kolarčeve narodne zadužbine, u četvrtak, 20. oktobra, sa početkom u 18 časova, održaće se predavanje:
Ruđer Bošković – Potraga za jedinstvom
Predavač je dr Milan M. Ćirković, naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu i vanredni profesor na Departmanu za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
About Dušan Pavlović
Student druge godine teorijske i eksperimentalne fizike na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Tri godine je bio polaznik seminara astronomije u Istraživačkoj stanici Petnica. U Petničkoj meteorskoj grupi se bavi fizikom meteora, između ostalog. Strastveni je ljubitelj muzike, naročito džeza, a pored toga ga interesuju još mnoge stvari -- od fotografije do filozofije.
Web | More Posts (21)Share and Enjoy
Science as usual (o neutrinima i OPERA eksperimentu)
Oct 15th
Tekst preuzet sa KoEd-a.
Piše: Đorđe Radičević, student doktorskih studija fizike na Univerzitetu Stenford
Teško da ijedan čitalac ove rubrike do sada nije čuo za vest o neutrinima bržim od svetlosti. Za one koji nisu pratili vesti poslednjih nedelju dana, bilo radi povratka duševnog mira ili zbog viška drugih obaveza: 22. septembra se na internet arhivu radova iz fizike pojavio naoko bezopasan izveštaj [1] italijanske grupe eksperimentatora (šifrovano OPERA) koji se bavio merenjem brzine neutrina proizvedenih u CERN-u i poslatih ka detektorima neutrina u italijanskoj Nacionalnoj Laboratoriji Gran Saso (LNGS), smeštenoj u podnožju i ispod planine Gran Saso, najviše planine u apeninskom vencu.
Neutrini su veoma lagane elementarne čestice, skoro milion puta lakše od elektrona i milijardu puta lakše od protona ili neutrona. Karakteristika neutrina nije samo veoma mala masa (u poređenju sa bilo kojom drugom masivnom česticom za koju znamo), već i veoma slaba sila kojom deluju na druge čestice — neutrini najčešće prolaze kroz ogromne količine materije bez ijedne interakcije sa bilo kojom drugom česticom, bilo elektronom, fotonom, protonom ili bilo čim drugim. Naravno, ako je interakcija slaba, to ne znači da se ona nikada ne može uočiti. Ako uspemo da proizvedemo snop neutrina i uperimo ga ka ogromnoj količini neke slabo interagujuće substance (recimo, ka bazenu punom tečnog ksenona ili nekog drugog inertnog elementa), mali procenat neutrina će interagovati sa atomima te substance. Ako je takav detektor dovoljno dobro izolovan od bilo kog drugog zračenja, moći ćemo da detektujemo i veoma slaba pomeranja atoma koja nastaju kao posledica njihove interakcije sa neutrinima. Detektor neutrina u Gran Sasu radi upravo po ovom principu. Krajnje karikirajući stvarnu situaciju, on se može predstaviti kao ogromna gomila osetljivog fotografskog filma zakopana dovoljno duboko ispod zemlje. Samo neutrini imaju šansu da uopšte probiju izolaciju i dođu do detektora; neki od njih će interagovati sa filmom i time će biti “uhvaćeni na delu”. More >
About Dušan Pavlović
Student druge godine teorijske i eksperimentalne fizike na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Tri godine je bio polaznik seminara astronomije u Istraživačkoj stanici Petnica. U Petničkoj meteorskoj grupi se bavi fizikom meteora, između ostalog. Strastveni je ljubitelj muzike, naročito džeza, a pored toga ga interesuju još mnoge stvari -- od fotografije do filozofije.
Web | More Posts (21)Share and Enjoy
Šta je to kvantna elektrodinamika?
Oct 14th
Članak preuzet sa B92 Nauka.
Kvantna mehanika i teorija relativnosti početkom dvadesetg veka donele su revoluciju u opisivanju prirode. Ipak ove dve teorije nisu bile usaglašene. Veliki trud da se ovo prevaziđe urodio je divnim plodom. Tokom tridesetih i četrdesetih godina napravljena je jedna od najlepših i najboljih fizičkih teorija – kvantna elektrodinamika. Tamo gde se kvantna i relativistička mehanika sreću rađa se jedna sasvim nova i drugačija fizika u kojoj se čestice u neprestanoj igri stvaraju i uništavaju i kreću napred i nazad kroz vreme pa čak i brže od svetlosti po svim mogućim putanjama, da bi na kraju, u zbiru, savršeno reprodukovale ono što od njih u klasičnom svetu očekujemo da vidimo.
Piše: Marko Simonović
- Slika 1 – Dirakova jednačina. γ su 4×4 matrice pa zbog toga se Dirakova jednačina svodi na četiri jednačine. Na taj način talasna funkcija postaje vektor sa četiri komponente koji u ovom slučaju ima posebno ime – spinor.
U popularnoj literaturi koja se bavi teorijskom fizikom često se može pročitati da su kvantna mehanika i teorija relativnosti dve temeljne teorije na kojima se manje-više zasniva čitava moderna teorijska fizika i koje nam pružaju najbolji i najdetaljniji opis prirode koji imamo. I to je tačno. Međutim, ono što podjednako često ostaje nejasno i nedorečeno i do čega je malo teže doći (sem u slučaju da ste fizičar) je način na koji je moderna fizika izgrađena iz ove dve, na prvi pogled, suprotstavljene teorije.
Odgovori na pitanja kako ujediniti relativistički i kvantni opis prirode doveli su do ne manje revolucionarnih prodora u razumevanju osobina materije i opisu elementarnih čestica i interakcija nego što je prelazak, na primer, sa klasične mehanike na kvantnu i relativističku fiziku. Razlog zbog kojeg je ovoj revoluciji posvećeno manje pažnje može se naći između ostalog i u tome da je za razumevanje njenih rezultata potrebno mnogo bolje poznavanje apstraktnih teorijskih koncepta i složene matematike bez kojih je jako teško preneti čak i osnovne ideje. Ipak, put bogat otkrićima, teorijama, rezultatima i preokretima u fizici od tridesetih godina nadalje dovoljan je motiv da se, koliko je to moguće, svako upusti u veliku avanturu praćenja najvećih koraka koji su fizičari na tom putu napravili.
Ujedinjenje kvantne mehanike i teorije relativnosti rezultiralo je pojavom kvantne teorije polja. Prva uspešna teorija polja (i naravno najjednostavnija) bila je kvantna elektrodinamika, čija je formulacija trajala od početka tridesetih, radovima pre svega čuvenog britanskog fizičara Diraka, do kraja četrdesetih godina kada je svoj moderni oblik dobila zahvaljujući revolucionarnom reformulacijom problema kvantizacije teorija polja Ričarda Fajnmana. Jednostavno rečeno, kvantna elekrodinamika se bavi opisom naelektrisanih čestica i njihove međusobne interakcije. Za razumevanje njenih glavnih principa, rezultata i promena koje je donela neophodno je vratiti se na izvor, kvantnu i relativističku mehaniku, i ispitati njihove glavne osobine, ograničenja i probleme, čijim rešavanjem je na kraju kvantna elektrodinamika i nastala. More >
About Dušan Pavlović
Student druge godine teorijske i eksperimentalne fizike na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Tri godine je bio polaznik seminara astronomije u Istraživačkoj stanici Petnica. U Petničkoj meteorskoj grupi se bavi fizikom meteora, između ostalog. Strastveni je ljubitelj muzike, naročito džeza, a pored toga ga interesuju još mnoge stvari -- od fotografije do filozofije.
Web | More Posts (21)Share and Enjoy
Ernesto Sabato: Širenje univerzuma
Sep 19th
Ernesto Sabato
Sigurno ste čuli za Ernesta Sabata, poznatog argentinskog romanopisca i esejistu. A da li ste znali da se pre bavljenja esejistikom i pisanjem romana Sabato bavio fizikom sa PhD titulom na Institutu Kiri u Parizu, Masačusetskom Institutu Tehnologije (MIT), kao i na Nacionalnom Univerzitetu u La Plati?
Da, negde do kraja Drugog svetskog rata Sabato je bio fizičar, a onda je napustio nauku i posvetio se pisanju. Neposredno nakon toga, 1945. godine, objavio je prvu zbirku eseja i u njoj esej “Širenje univerzuma” koji je u izdanju Gradac preveden kao jedan od eseja iz zbirke Pojedinac i univerzum (Čačak, 1995).
Viva fizika za vas objavljuje ovaj izuzetan esej (prevod koji je objavljen u pomenutom izdanju Gradac) i želi vam prijatno i inspirativno čitanje, nakon čega možete da nam se pridružite u diskusiji na forumu.
Širenje univerzuma
Ideja o univerzumu koji se širi začela se u raspravi holandskog astronoma V. de Zitera, objavljenoj 1917. godine, koji, dovodeći do kraja Ajnštajnovu teoriju izvlači sledeći zaključak: vreme ne teče istom brzinom na svakom mestu; kada se posmatra sa zemlje, zaostaje sve više i više, dok ne dođe u oblasti u kojima se potpuno zaustavlja. U tim dalekim predelima svemira stvari se ne događaju – one jesu. De Ziterovi zaključci izgledali su previše fantastični, a da bi odgovarali stvarnosti (kao da stvarnost ima obavezu da bude dosadna). Postojao je, međutim, način da se teorija proveri: ako vreme protiče sporije, klatno na satu moraće sporije da se klati; nema mogućnosti da se časovnici sa klatnom postave od Zemlje pa sve do granica našeg univerzuma, ali nema ni potrebe: atomi koje sadržisvaka zvezda osciluju kao časovnici i boja svetlosti koju isisjavaju jeste izraz te brzine, kao što ton muzičke note predstavlja izraz frekvencije kojom vibrira žica. I kao što nota postaje niža što je broj vibracija žice u sekundi manji, boja svetlosti sve se više približava crvenom. More >
About Dušan Pavlović
Student druge godine teorijske i eksperimentalne fizike na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Tri godine je bio polaznik seminara astronomije u Istraživačkoj stanici Petnica. U Petničkoj meteorskoj grupi se bavi fizikom meteora, između ostalog. Strastveni je ljubitelj muzike, naročito džeza, a pored toga ga interesuju još mnoge stvari -- od fotografije do filozofije.
Web | More Posts (21)Share and Enjoy
PETICIJA! Reci NE ukidanju Ministarstva za nauku!
Mar 10th
Izvor: Reci NE
U Republici Srbiji je Ustavom, članom 73, stav 2, garantovana obaveza države da podstiče i pomaže razvoj nauke. U duhu trajnog ugovora između vlasti i građana, ova obaveza sadašnjim i budućim pokolenjima obezbeđuje elementarne preduslove za tehnološki i ekonomski napredak.
Uprkos tome, tokom rekonstrukcije Vlade, dosadašnje Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj najednom je ukinuto.
Ministarstvo nauke u Srbiji postoji punih 66 godina. Pod raznovrsnim režimima, ova okolnost omogućila je da se, bez obzira na vršioca vlasti, država neprekidno stara o očuvanju inegriteta i održivosti naučnih istraživanja.
Uprkos tome, sada je naprasno i bez objašnjenja, Ministarstvo za nauku ukinuto i pripojeno je Ministarstvu prosvete.
Kao što u evropskim zemljama nauka i visoko školstvo nisu slučajno odvojeni od resora obrazovanja, tako je i u Srbiji bilo pregršt razloga da nauka ne bude samo kap u okeanu problema Ministartva prosvete.
U novoj Vladi predviđeno je postojanje čak 17 resora, među kojima nije Ministarstvo za nauku. Šta kažete na to?
Reci NE! Potpiši peticiju, učlani se u Facebook grupu.
www.ministarstvonauke.com
About Dušan Pavlović
Student druge godine teorijske i eksperimentalne fizike na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Tri godine je bio polaznik seminara astronomije u Istraživačkoj stanici Petnica. U Petničkoj meteorskoj grupi se bavi fizikom meteora, između ostalog. Strastveni je ljubitelj muzike, naročito džeza, a pored toga ga interesuju još mnoge stvari -- od fotografije do filozofije.
Web | More Posts (21)
