Viva Fizika » Stefan Luketa

Živi svet Fruške Gore

Stefan Luketa — Wed, 14 Jul 2010 20:53:34 +0000

Kada se pomenu zanimljivi detalji žive prirode obično se pomisli na udaljene prašume, a da se i ne zna šta sve kriju šume Balkanskog poluostrva. Većina ljudi će odmah pomisliti „Milion puta sam šetao šumom i ništa osim zelenila nisam video“. Međutim, iskusnom botaničaru će i obična livada biti zanimljiva, čak i ako na prvi pogled nema zanimljivih cvetova na njoj. Koliko se samo različitih vrsta iz familije trava krije na tim livadama samo botaničari znaju. A možete saznati i vi ako malo usporite hod i zabijete nos u zelenilo livade. A tek su šume posebna priča...

Geografske karakteristike...

Ovaj tekst će pokušati da vam na zanimljiv način prikaže prirodu Fruške Gore. Ova planina pripada tipu ostrvskih planina koja se najvećim delom nalazi u Srbiji, a mali deo zalazi u istočnu Hrvatsku. Dužina Fruške Gore je oko 80 km, a širina 15 km. Površine je oko 25.500 km². Za nacionalni park je proglašena 1960. godine, te je na taj način postala prvi nacionalni park u Srbiji. Najviši vrh Fruške Gore je Crveni Čot čija nadmorska visina iznosi 539 metara, te se zbog toga ova planina kategorizuje kao niska. Međutim, zbog toga što znatno nadvisuje okolni niski teren ona izgleda masivno...

Share and Enjoy

• Facebook • Twitter • Delicious • Digg • Google Buzz • StumbleUpon • Add to favorites • Email • RSS

Klasifikacija živih bića

Stefan Luketa — Sun, 17 Jan 2010 09:01:36 +0000

Snažan razvoj molekularne biologije u drugoj polovini XX veka je doveo do velikih revolucionih shvatanja u biologiji. Jedna od najvećih revolucija u oblasti sistematike živih bića bilo je saznanje da na nivou ribozomskih RNK postoje među pripadnicima prokariotskih organizama dve velike grupe – bakterije i arhebakterije. One se međusobno razlikuju onoliko koliko se razlikuju od organizama koje odlikuje eukariotska organizacija. Vouz i Foks su 1977. godine predložili model klasifikacije živih bića na tri domena: bakterije, arhebakterije i eukariote. Model klasifikacije koji su predložili Vouz i Foks ne pominje viruse, jer se prema mišljenju većine današnjih biologa ne smatraju živim bićima već strukturama izgrađenim od proteina i nukleinskih kiselina. Razlog leži u činjenici da su virusi nesposobni da se samostalno dele i rastu, kao i da mogu da formiraju kristale poput minerala. Postoji više hipoteza o nastanku virusa ali je danas široko prihvaćena ona po kojoj su virusi nastali nezavisno, odvajanjem DNK od ćelije i njenom autonomnom replikacijom, uz korišćenje metaboličke mašinerije ćelije domaćina za svoje razmnožavanje. Prema ovoj hipotezi, virusi su srodniji svojim domaćinima nego jedan sa drugim. I pored ovakvih shvatanja, ovde će se virusi razmatrati kao domen živih bića. U ovom tekstu će biti prikazana klasifikacija koju je sastavio Stefan Luketa 2009. godine i koja podrazumeva klasifikaciju pet domena živih bića.

Share and Enjoy

• Facebook • Twitter • Delicious • Digg • Google Buzz • StumbleUpon • Add to favorites • Email • RSS

Karl Line u XXI veku

Stefan Luketa — Sun, 17 Jan 2010 09:01:19 +0000

U toku XVII veka postalo je jasno da je raznovrsnost živih bića neverovatna. Mnoge ekspedicije i prekookeanska putovanja su pokazala čovečanstvu da je neophodno uvesti red u biologiju i time početi sistematičnije izučavanje žive prirode i njenih pojava. Od tog perioda do danas su se sukobila mnoga mišljenja i dovela do formiranja većeg broja pravaca koji teže da odgovore na pitanje kriterijuma i metoda kojima se treba voditi pri formiranju klasifikacionog sistema živih bića. Taksonomija je oblast sistematike koja se bavi proučavanjem principa, metoda i pravila klasifikacije. Drugim rečima, taksonomija je nauka o taksonomskim jedinicama. Njen zadatak je stvaranje najracionalnijeg subordiniranog sistema taksonomskih kategorija u cilju klasifikacije. Tvorac klasifikacije Karl Line je sredinom XVIII veka prvi predložio sistem pravila koja bi trebalo da uvedu red u biološke nauke, ali Vili Hening je u drugoj polovini XX veka pokušao da revolucionarnim idejama iz temelja sruši principe koji su u biologiji dogmatično vladali dva veka. Danas, pred biolozima je zadatak da se opredele za jedan od ova dva pristupa. Da li je Karl Line još uvek autoritet u ovoj oblasti ili ne, pitanje je...

Share and Enjoy

• Facebook • Twitter • Delicious • Digg • Google Buzz • StumbleUpon • Add to favorites • Email • RSS

Čarls Darvin

Stefan Luketa — Tue, 24 Jun 2008 03:53:02 +0000

U februaru 2009. godine se obeležava dve stotine godina od rođenja Čarlsa Darvina, biologa čije delo “Poreklo vrsta” je snanžno uticalo na menjanje tadašnje slike sveta. U nekoliko nastavaka imate priliku da saznate više o životu Čarlsa Darvina. Čarls Darvin se rodio 12. februara 1809. godine u maloj varoši Šrusberi u Velikoj Britaniji. Njegov deda

Share and Enjoy

• Facebook • Twitter • Delicious • Digg • Google Buzz • StumbleUpon • Add to favorites • Email • RSS