Knjige
Ernesto Sabato: Širenje univerzuma
Sep 19th
Ernesto Sabato
Sigurno ste čuli za Ernesta Sabata, poznatog argentinskog romanopisca i esejistu. A da li ste znali da se pre bavljenja esejistikom i pisanjem romana Sabato bavio fizikom sa PhD titulom na Institutu Kiri u Parizu, Masačusetskom Institutu Tehnologije (MIT), kao i na Nacionalnom Univerzitetu u La Plati?
Da, negde do kraja Drugog svetskog rata Sabato je bio fizičar, a onda je napustio nauku i posvetio se pisanju. Neposredno nakon toga, 1945. godine, objavio je prvu zbirku eseja i u njoj esej “Širenje univerzuma” koji je u izdanju Gradac preveden kao jedan od eseja iz zbirke Pojedinac i univerzum (Čačak, 1995).
Viva fizika za vas objavljuje ovaj izuzetan esej (prevod koji je objavljen u pomenutom izdanju Gradac) i želi vam prijatno i inspirativno čitanje, nakon čega možete da nam se pridružite u diskusiji na forumu.
Širenje univerzuma
Ideja o univerzumu koji se širi začela se u raspravi holandskog astronoma V. de Zitera, objavljenoj 1917. godine, koji, dovodeći do kraja Ajnštajnovu teoriju izvlači sledeći zaključak: vreme ne teče istom brzinom na svakom mestu; kada se posmatra sa zemlje, zaostaje sve više i više, dok ne dođe u oblasti u kojima se potpuno zaustavlja. U tim dalekim predelima svemira stvari se ne događaju – one jesu. De Ziterovi zaključci izgledali su previše fantastični, a da bi odgovarali stvarnosti (kao da stvarnost ima obavezu da bude dosadna). Postojao je, međutim, način da se teorija proveri: ako vreme protiče sporije, klatno na satu moraće sporije da se klati; nema mogućnosti da se časovnici sa klatnom postave od Zemlje pa sve do granica našeg univerzuma, ali nema ni potrebe: atomi koje sadržisvaka zvezda osciluju kao časovnici i boja svetlosti koju isisjavaju jeste izraz te brzine, kao što ton muzičke note predstavlja izraz frekvencije kojom vibrira žica. I kao što nota postaje niža što je broj vibracija žice u sekundi manji, boja svetlosti sve se više približava crvenom. More >
About Dušan Pavlović
Student druge godine teorijske i eksperimentalne fizike na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Tri godine je bio polaznik seminara astronomije u Istraživačkoj stanici Petnica. U Petničkoj meteorskoj grupi se bavi fizikom meteora, između ostalog. Strastveni je ljubitelj muzike, naročito džeza, a pored toga ga interesuju još mnoge stvari -- od fotografije do filozofije.
Web | More Posts (21)Share and Enjoy
Tomas Kun – Struktura naučnih revolucija
Sep 16th
Jedna od najuticajnijih knjiga iz filozofije nauke je knjiga Tomasa Kuna (inače fizičara) o strukturama naučnih revolucija (odnosno promeni paradigmi). Ovaj klasik je preveden i kod nas, ali nažalost u ugašenoj biblioteci “Sazvežđe” izdavačke kuće “Nolit”. U istoj biblioteci su izašle npr. i knjige Vernera Hajzenberga: “Fizika i metafizika” i Nilsa Bora: “Atomska fizika i ljudsko znanje”. U svakom slučaju, neko se potrudio i postavio je skenirano izdanje na internet. A ispod ga možete pročitati:
Tomas S. Kun, Struktura naučnih revolucija
About Milija Jovičić
Trenutno student Fizičkog fakulteta u Beogradu (smer teorijska i eksperimentalna fizika). Bivši polaznik IS Petnica seminara astronomije.
Web | More Posts (51)Share and Enjoy
Kroz vasionu i vekove (1)
Aug 17th
Milutin Milanković
Ovaj put donosimo prvi deo devetnaestog poglavlja čuvene naučnopopularne knjige Milutina Milankovića, “Kroz vasionu i vekove”. Ovu kao i knjigu “Kroz carstvo nauka” možete besplatno preuzeti na sajtu Antologije srpske književnosti.
XIX JEDNA ZNAMENITA SEDNICA ENGLESKOG KRALjEVSKOG UDRUŽENjA 1686 GODINE I NjENI UČESNICI. „PRINCIPIJA“ NjUTNA, PRONALAZAK NEPTUNA
Dalj
Na velikom stolu moga baštenskog paviljona rasprostro sam belu hartiju. U nju sam, u međusobnom otstojanju od jednog pedlja, zabo dve čiode. Uzeo sam konac, dugačak tri pedlja, svezao mu oba kraja jedan za drugi, pa položio tu omču preko čioda. Ovom dobro zaoštrenom olovkom zategao sam taj konac u trougao, čiji su vrhovi one dve čiode i vrh moje olovke. Sada pomeram olovku po hartiji, ali tako da konac ostane stalno zategnut.
Kao što vidite, vrh moje olovke iscrtao je na hartiji lepu, pravilnu, zatvorenu krivilju, koja se zove elipsa. Skinuo sam konac, i iščupao čiode, ali sam rupice, koje su one ostavile u hartiji, zaokružio malim krugovima. Te rupice zovu se žiže ove elipse. Ograničena prava koju sam povukao preko njih, od jednog do drugog kraja elipse, zove se njena velika osa. Njena sredina zove se centar elipse, a otstojanje svake žiže od njega zove se eksentricitet elipse.
About Milutin Milanković
Milutin Milanković (28. maj 1879—12. decembar 1958) je bio srpski inženjer, geofizičar, klimatolog i astronom. Osnivač je katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik, poznat po teoriji ledenih doba, koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene. Ova teorija je poznata pod imenom Milankovićevi ciklusi.
Web | More Posts (1)Share and Enjoy
Razgovor o knjizi “Artefakt za svemirsko putovanje”
Mar 7th
U utorak, 9. marta 2010. godine u 19:30h, u Maloj sali Kolarčeve zadužbine, održaće se razgovor o knjizi dr Milana M. Ćirkovića
Artefakt za svemirsko putovanje
- ogledi o nauci i fantastici -
Učestvuju:
Zoran Živković, Ilija Bakić i autor
Više o knjizi možete pročitati ovde.
About Dušan Pavlović
Student druge godine teorijske i eksperimentalne fizike na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Tri godine je bio polaznik seminara astronomije u Istraživačkoj stanici Petnica. U Petničkoj meteorskoj grupi se bavi fizikom meteora, između ostalog. Strastveni je ljubitelj muzike, naročito džeza, a pored toga ga interesuju još mnoge stvari -- od fotografije do filozofije.
Web | More Posts (21)Share and Enjoy
Razgovor o knjizi “Najveća predstava na Zemlji”
Feb 4th
U sredu, 10. februara, u Maloj sali Kolarčeve Zadužbine, sa početkom u 19:30h, održaće se razgovor o knjizi Ričarda Dokinsa:
“Najveća predstava na Zemlji”
Govore:
dr Biljana Stojković, docent Katedre za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu
mr Eva Kamerer, sa Odseka za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
dr Nikola Tucić, redovni profesor Katedre za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu
Više o knjizi možete pročitati ovde.
Ulaz je slobodan!
About Dušan Pavlović
Student druge godine teorijske i eksperimentalne fizike na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Tri godine je bio polaznik seminara astronomije u Istraživačkoj stanici Petnica. U Petničkoj meteorskoj grupi se bavi fizikom meteora, između ostalog. Strastveni je ljubitelj muzike, naročito džeza, a pored toga ga interesuju još mnoge stvari -- od fotografije do filozofije.
Web | More Posts (21)
