Vesti
Vesti iz sveta nauke
Festival nauke – Na mladima svet ostaje
Jan 16th
Dvema veoma uspešnim srednjoškolskim verzijama Festivala nauke u Požegi, odnosno Nišu, kroz nekoliko dana pridružuje se i školski festival u jednoj beogradskoj osnovnoj školi. U OŠ „Despot Stefan Lazarević“ u Mirijevu, ulica Nova br 15, 27. januara ove godine održaće se prvi školski Festival nauke pod sloganom „Na mladima svet ostaje“. U periodu od 9 do 11 sati pre podne dvadesetak učenika predstaviće čak 60 eksponata u ljubiteljima nauke već poznatom festivalskom duhu.
Mesto i učesnici predstojećeg festivala ne smeju ni na tren zazvučati neozbiljno potencijalnim posetiocima, jer ovi učenici imaju veliku podršku od strane svojih profesora i direktorke, opštine Zvezdara, ali i od gostiju festivala: Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i Centar za promociju nauke.
Neki od eksperimenata koje će posetioci moći da vide na ovom festivalu su biber koji beži od prsta, Teslin transformator, pravljenje baterije od voća ili nevidljivo mastilo. Takođe će biti predstavljene biološke i geološke zbirke, ali i druge nenavedene nauke i discipline.
„Glavni i odgovorni“ za ovaj događaj je Jovan Markov, pre godinu dana i sam učenik ove škole, a sada učenik prvog razreda Matematičke gimnazije. Prema Jovanu, cilj održavanja školskog festivala je približavanje predmeta redovne nastave učenicima, odnosno sagledavanje školskog gradiva iz drugačije, zabavne perspektive. Iz tih razloga ovo je sjajna prilika nastavnicima drugih škola da sa zainteresovanim učenicima posete ovu školu 27. januara.
Da biste stekli dodatni utisak o ozbiljnosti s kojom se đaci „Despota“ pripremaju za ovu manifestaciju, preporučujemo i nekoliko video klipova koje su postavili na Youtube. Magnusov efekat, električnu bateriju od banane i još nekoliko eksperimenata možete pogledati na ovom linku.
Mladi organizatori Školskog festivala nauke nadaju se da će ovo postati tradicionalna manifestacija u njihovoj školi, ali i da će svoja iskustva i entuzijazam uspeti da prenesu i drugim školama, a želeli bi i da dogodine učestvuju svojom postavkom na velikom decembarskom Festivalu nauke.
About Marija Janković
Student Fizičkog fakulteta u Beogradu. Nekadašnja polaznica, a sada mlađi saradnik seminara fizike u Istraživačkoj stanici Petnica i jedna od urednika Viva-fizika portala. Interesovanja: prirodne nauke, informatika, fotografija, istorija i esperanto.
More Posts (55)Share and Enjoy
Otkriveno najveće jato galaksija u ranom Svemiru
Jan 12th
NASA – ina Chandra X-ray observatory pronašla je najveće jato galaksija u ranom Svemiru. Službeno ime ovog jata je ACT-CL J0102-4915, dok mu je nadimak „El Gordo“.
Jato je udaljeno od Zemlje više od 7 milijardi godina, što znači da ga vidimo onako kako je izgledalo u dalekoj prošlosti, otprilike na polovini između sadašnjeg vremena i Velikog Praska.
Ovo jato je najmasovnije, najtoplije i odaje naviše X zračenja od bilo kog drugog jata na ovoj udaljenosti. (više.. )
http://www.trablmejker.com/emisije/63/2267
Share and Enjoy
U međuvremenu u LHC-u…
Dec 28th
LHC - tunel pod zemljom, obima 21km
Nakon dosta manjih zastoja i jednog velikog kvara pre oko tri godine, mnogi su posumnjali da je tako složeni eksperiment poput LHC-a (akcelerator Veliki hadronski sudarač u CERN-u) osuđen na neuspeh. Međutim, iako je od 13.12.2011. LHC ponovo na zimskom raspustu, u toku ove godine postavljeni su mnogi rekordi u eksperimentalnoj fizici i šire.
U septembru 2008. godine LHC je naglo pušten u rad na 5 TeV (protoni su u njemu ubrzavani do tolikih energija) kada je došlo do havarije na nekoliko magneta i usledile su višemesečne skupe popravke. Naučnike u CERN-u ovo je naučilo oprezu, pa kada je u novembru 2009. godine LHC ponovo pušten u rad, njim su potekla dva snopa energija 1,18 TeV. Energija ubrzavanih čestica postepeno je podizana, pa je nakon zimskog raspusta u martu 2010. godine LHC energijom od 7 TeV postavio rekord u eksperimentalnoj fizici čestica. Na ovoj energiji radio je i u toku 2011. godine. Ovo je tek polovina energije za koju je LHC konstruisan i namenjen, pa se u toku 2012. godine očekuje rad na 8 TeV, da bi se kasnije napravila dvogodišnja pauza neophodna za pripremu akceleratora za rad na predviđenih 14 TeV.
U toku 2011. godine LHC je premašio mnoga očekivanja – u njemu se odigralo ukupno 3,14*1014 sudara čestica (imajući u vidu koliko je ovaj broj zaista velik, razume se da su zabeleženi samo oni procenjeni kao relevantni). Prikupljeno je izuzetno mnogo podataka – njihova obrada još uvek traje. Pred kraj ove godine, ipak, CERN je otkrio rezultate iz do sada obrađenih podataka. Oni se, svakako, tiču ključnog cilja eksperimenata u ovom akceleratoru – pronalaska Higsovog bozona, jedine čestice predviđene Standardnim modelom čije postojanje još uvek nije eksperimentalno potvrđeno.
Za masu Higsovog bozona Standardni model ne predviđa konkretnu vrednost već samo daje interval mogućnosti: 100 GeV do 1 TeV. U toku ove godine LHC je ispitivao postojanje ove čestice u nešto užem intervalu: 100 GeV do 600 GeV. Detektor CMS isključio je postojanje Higsovog bozona na intervalu 127-600 GeV sa nivoom sigurnosti 95%, odnosno na intervalu 128-525 GeV sa nivoom sigurnosti 95%. Na intervalu 115-127 GeV, CMS je zabeležio povišenje određenih događaja, ali ne i dovoljno za izvlačenje bilo kakvih zaključaka. Detektor ATLAS kao interval u kome se sa najvećom verovatnoćom nalazi masa Higsovog bozona izdvojio je 115-130 GeV, sa nivoom sigurnosti 95%.
Ukratko, u poslednjih godinu dana u LHC-u je postignuto neočekivano mnogo. Iz svega urađenog proizišli su vrlo optimistični rezultati, u smislu potvrde Standardnog modela. Ne može se, doduše, zaključiti prema izjavama nekih fizičara da je sve to dobra stvar – mnogi deluju razočarano time što se eksperimenti tako dobro poklapaju sa teorijom; to daje manje posla za teorijske fizičare u skoroj budućnosti. U svakom slučaju, konačni sud o otkriću ili ne Higsovog bozona, ali i drugim rezultatima, tek sledi nakon završetka obrade postojećih rezultata i prikupljanja novih podataka u toku naredne godine.
Izvori:
Izveštaj o radu na detektoru CMS
Izveštaj o radu na detektoru ATLAS
About Marija Janković
Student Fizičkog fakulteta u Beogradu. Nekadašnja polaznica, a sada mlađi saradnik seminara fizike u Istraživačkoj stanici Petnica i jedna od urednika Viva-fizika portala. Interesovanja: prirodne nauke, informatika, fotografija, istorija i esperanto.
More Posts (55)Share and Enjoy
Večera za crnu rupu
Dec 20th
Od ove nedelje na Viva fizika ćete čitati vesti iz novog web magazina SciSound. Svake srede očekujte nove aktuelnosti iz sveta nauke. Našim posetiocima predlažemo da posete novo izdanje SciSounda!
Večera za crnu rupu
Za malo manje od 2 godine, crna rupa u centru naše galaksije trebalo bi da pruži prizor njene enigmatične, ali i neopisivo destruktivne strane.
- Sagittarius A
Super-masivna crna rupa, nazvana Sagitarius A-star (Sagittarius A*), udaljena je 27 000 svetlosnih godina od našeg solarnog sistema, i poseduje masu koja je 4 miliona puta veća od mase Sunca. Uskoro, u njen ogromno gravitaciono polje ući će gasni oblak mase tri puta veće od Zemljine. Astronomi procenjuju da će sredinom 2013, gas doći na udaljenost od 40 milijardi kilometara od Sagitariusa. Veruje se da će tada polovina oblaka biti progutana, druga polovina bačena dalje u svemir. Ubrzanje izbačene materije, kao i drugi podaci, pružiće naučnicima dragocene podatke o prirodi crnih rupa, posebno trenutka kada bi nešto trebalo da uđe u nju. Trenutno, postoje samo teorije šta se potom događa.
http://www.trablmejker.com/emisije/63/2248
Share and Enjoy
Da li ste se prijavili za Petnicu?
Dec 19th
Ako niste, požurite! Rok za prijavljivanje je 31. decembar! Sledeće godine, IS Petnica slavi 30 godina rada, a u toku je i proširivanje kapaciteta. Više o prijavljivanju možete pronaći ovde.
Prijavite se, ako već niste 
About
More Posts (19)Share and Enjoy
Nobelova nagrada za fiziku 2011.
Oct 5th
Švedska kraljevska akademija nauka juče je izdala saopštenje o dobitnicima Nobelove nagrade za fiziku u 2011. godini. Prestižna nagrada ove godine pripala je trojici naučnika iz dva nezavisna istraživačka tima za otkriće ubrzanog širenja svemira posmatranjem udaljenih supernova. Za otkriće načinjeno 1998. godine nagrađeni su: Saul Perlmutter, Brian Schmidt, Adam Riess.
Prema opšteprihvaćenoj naučnoj teoriji o nastanku svemira, teoriji Velikog praska, svemir je nastao širenjem iz jedne tačke pre 14 milijardi godina. Ono što su ovi naučnici utvrdili astronomskim posmatranjima jeste da se naš Univerzum danas širi sve brže i brže.
Zadatak ovih naučnih timova devedesetih godina bio je da mapiraju svemir merenjem udaljenosti do veoma dalekih supernova. Supernovama nazivamo eksplozije određenih zvezda na kraju njihovog života, nakon što sagore svo nuklearno gorivo. Kod tih zvezda, kada više ne postoji materijal neophodan za proces nuklearne fuzije u jezgru zvezde (zahvaljujući kome zvezda sjaji), više u jezgru ne postoji pritisak dovoljno velik za savladavanje gravitacije same zvezde i materija zvezde se urušava ka jezgru, pri čemu dolazi do eksplozije ogromnih srazmera – najsjajnije supernove mogu zračiti više svetlosti nego neke galaksije. Intenzitet sjaja supernovih nije samo velik, već i standardan, odnosno predvidljiv u maksimumu zračenja za supernove određenog tipa. Tako astronomi znaju koliko je supernova zaista sjajna, zatim preciznim teleskopima i uređajima mere koliko svetlosti dolazi do Zemlje, te budući da je poznato na koji način svetlost slabi sa udaljenošću, astronomi mogu odrediti udaljenost do supernova određenog tipa u veoma udaljenim galaksijama.
Mereći, dakle, sjaj udaljenih supernova, ovi naučnici otkrili su da je oko 50 tih supernova slabijeg sjaja nego što bi trebalo – predviđeno drugim metodama. Daljim proračunima došlo se do konačnog zaključka da se svemir ubrzano širi, a rezultat je, iako veoma neočekivan, prihvaćen jer su do njega došla dva nezavisna naučna istraživanja.
Danas se veruje da se svemir ubrzano širi zbog tamne energije prisutne u njemu. Međutim, jedino što se o tamnoj energiji zna je da prema važećim teorijama i proračunima čini oko 74% svemira. Uz tamnu materiju, tamna energija trenutno je najveća kosmološka misterija za naučnike.
About Marija Janković
Student Fizičkog fakulteta u Beogradu. Nekadašnja polaznica, a sada mlađi saradnik seminara fizike u Istraživačkoj stanici Petnica i jedna od urednika Viva-fizika portala. Interesovanja: prirodne nauke, informatika, fotografija, istorija i esperanto.
More Posts (55)
