Ranijih godina i te 1962., kada sam bio u Kanadi, vršene su brojne probe atomskog oružja. Iz godine u godinu radioaktivnost čovekove životne sredine je rasla. Ja sam tada pomagao jednom kolegi na Univerzitetu u Torontu u merenjima radioaktivnosti praha ljudskih kostiju. Profesor Kenet Maknil je sa pažnjom pratio rezultate ovog rada i često navraćao u našu laboratoriju.
Tako mi se jednom prilikom obratio s molbom: „Znam, Vladimire, da si radio na nuklearnim reaktorima u Jugoslaviji i da sada radiš na reaktoru Makmaster univerziteta u Hamiltonu. Ti si idealan ‘uzorak’ za moja merenja radioaktivnosti. Želeo bih da te izmerim u komori za merenje ukupne čovekove radioaktivnosti. Da li bi na to pristao?“
Iz zlatnog doba Vince - kraj velikog reaktora - M. Kurepa, B. Lalović i V. Ajdačić
„Vrlo rado“, odgovorih mu, sa olakšanjem na srcu, shvativši da se ne radi merenju „mog praha“.
Sutradan ujutro nestrpljivo sam šetao ispred Tehničkog fakulteta, čekajući da se prof. Maknil pojavi. Kroz glavu su mi prolazile različite misli: da možda Maknil nije saznao za moje kontaminacije radioaktivnošću u Vinči, da se, slučajno, nešto nije desilo na Makmasterovom reaktoru, što još niko ne zna…
Utom se profesor pojavi i povede me u duboki podrum zgrade, u jednu odaju u kojoj sam prepoznao standardnu elektronsku opremu i višekanalni nuklearni analizator. Na jednoj strani ove sobe nalazila su se masivna čelična vrata. Na pritisak dugmeta ona se polako otvoriše i ukaza se mala prostorija, nalik na zatvorsku samicu. Profesor mi objasni da je to komora za merenje niskih radioaktivnosti. Da je ona sa svih strana obložena betonom i debelim čeličnim pločama izrezanim od olupine nekog ratnog broda potopljenog u Prvom svetskom ratu.
„To je jedan od dva ovakva uređaja na svetu“, reče profesor.
„Skini svu odeću i obuću, i obuci ovaj čist mantil i patike. Sedi na stolicu, a ja ću ti prisloniti scintilacioni detector uz telo. Merenje će trajati oko 40 minuta, a ti za slučaj da ti nešto zatreba koristi ovo zvono. Ja ću sve vreme biti napolju. Molim te, samo, ne odmiči se od detektora.“
Za njim se zatvoriše čelična vrata, a ja ostadoh sa svojim mislima u ovoj „mišolovci za radioizotope“, kao zatočenik atomskog doba. U prvi mah pokušah da razmišljam o mojim eksperimentima u Hamiltonu. Ali sedeći kraj najvećeg natrijum-jodidnog detektora koji sam u životu video, nisam mogao a da ne počnem da mislim o radioaktivnosti, o tome da mi zračimo, da nam je doba u kome živimo udarilo svoj „radioaktivni pečat“.
Nikada u životu, kao tada, nisam tako koncentrisano mislio samo o jednoj stvari. I tu, u toj maloj sobi, kako je vreme odmicalo, u meni se učvršćivala misao da skup danak
dajemo modernom dobu. Kolika je moja radioaktivnost u odnosu na radioaktivnost drugih qudi? I koliko će me ona u životu koštati?
Uto se metalna vrata otvoriše. Ja žurno izađoh iz merne sobe i priđoh nuklearnom analizatoru. Na njegovom ekranu stajao je ključni dokaz: spektar gama-zračenja koje ja emitujem.
„To je tvoje zračenje! Mogu ti reći da nešto više zračiš od ljudi koje sam do sada merio, od onih koji ne rade na akceleratorima i nuklearnim reaktorima, pa tako ne dolaze u kontakt sa drugim zračenjem osim onog u prirodi. Ali, vidim da si negde ‘zakačio’ i radioizotop kobalt-60, koji, kao što znaš, nije fisioni produkt. To što si sada video – ne zaboravi. Mi svi zračimo“.
Taj mi je zaključak profesora Maknila ostao duboko u sećanju. Saznanja do kojih sam došao na Univerzitetu u Torontu umnogome su odredila moj kasniji stav prema dobrobitima“ atomskog doba.
Slučajni tekstovi
Učitavanje…
About Vladimir Ajdačić
Prof. dr Vladimir Ajdacić, nuklearni fizicar, rođen je 1933. godine u Beogradu, Jugoslavija. Studirao je na Univerzitetu u Beogradu i Torontu. Naučnim radom bavio se u Institutu u Vinči, Jugoslavija, i u Kanadi, na Univerzitetu Toronta i na McMaster univerzitetu u Hamiltonu. Radio je na razvoju metoda detekcije nuklearnog zračenja i na izučavanju nuklearnih reakcija. Tokom NATO rata protiv Jugoslavije i posle njega osnovna preokupacija prof. Ajdačića je pomoć žrtvama osiromašenog uranijuma. Paralelno sa naučnim radom, duže od 40 godina bavi se popularizacijom nauke.
More Posts (23)
