«

»

Jun 24

DDT

DDT (diditi, prema engleskom izgovoru) je organsko jedinjenje koje spada u klasu ugljovodonika alkana. Molekulska formula DDT-a je C14H9Cl5, a naziv po IUPAC nomenklaturi mu je dihlor-difenil-trihloretan, prema čemu je izveden naziv DDT, CAS broj DDT-a je 50-29-3.

Dobijanje

DDT se dobija u reakciji između hlorobenzena (C6H5Cl) i trihloroetanola (C2H2Cl3OH). 2C6H5Cl + C2H2Cl3OH → C14H9Cl5 + H2O

Fizičke osobine

DDT se javlja u dva oblika, kao bezbojna kristalna supstanca, ili kao beli prah. DDT ima blagi aromatični miris zbog prisustva dva benzenova prstena. Zbog svoje nepolarnosti ne rastvara se u vodi ali se rastvara u svim mastima i uljima i skoro svim organskim rastvaračima. Temperatura ključanja DDT-a je 260°C, a gustina mu je 0.98-0.99g/cm3 Molarna masa DDT-a je 354.48g/mol.

Hemijske osobine

Poluživot DDT-a je između 2 i 15 godina, zavisno od sredine. U slanoj vodi ovaj period iznosi oko 56, a u rečnoj oko 28 dana. U zemlji DDT se raspada na DDE (dihloro-difenil-trihloroetilen) i DDD (dihloro-difenil-trihloretan). Ova tri proizvoda zajedno čine total DDT. DDT je bioakumulativan (akumulira, tj. razvija se u živom organizmu), i zato se ga ima sve više u lancu ishrane. Spada među devet stalnih organskih zagađivača. Prenosi se vazduhom i vodom do drugih klimatskih zona, i zato su DDT-jem zagađeni i delovi sveta u kojima nije nikad bio upotrebljavan.

Kako deluje DDT

DDT deluje tako što otvara putanje natrijum jona u neuronima insekata, usled čega se njihovu neuroni spontano zapale, što dovodi do spazme i smrti. Insekti sa određenim mutacijama u svojim neuronima mogu biti otporni na DDT i slične insekticide.

Otkriće DDT

DDT je otkriven 1874. od strane Otmara Zajdlera (Othmar Zeidler), ali njegove hemijske osobine je otkrio tek 1939. godine Pol Herman Miler (Paul Hermann Müller) sa Geigy Pharmaceutial iz Švajcarske. Za to otkriće Miler je 1948. dobio Nobelovu Nagradu iz Fiziologije i Medicine za „otkriće veoma efikasnog otrova protiv nekih štetočina“.

Primena

DDT je najpoznatiji insekticid iz grupe hlorisanih ugljovodonika. Imao je veoma veliku primenu za vreme Drugog Svetskog rata u borbi protiv bolesti koje prenose kukci (npr. malarija) među civilnim i vojnim stanovništvom. Pored ovoga, imao je primenu i u uništavanju štetočina u poljoprivrednoj proizvodnji. 1955. Svetska Zdravstvena Organizacija (World Health Organisation) je pokrenula program zasnovan pretežno na upotrebi DDT-a po kojem bi se DDT iskorenio u celom svetu. Rezultati su bili visoko zadovoljavajući jer se u svetu drastično smanjila stopa smrtnosti, međutim DDT nije tako uspešno delovao u afričkim zemljma. Program je konačno prekinut 1969. U svetu je do 1974. potrošeno 2,8 x 106 tona DDT.

Posledice primene

Negativne – pošto se DDT rastvara u mastima, on se vezuje sa molekulima masti u ljudskom organizmu i tako stvara mutacije. – DDT je organski zagađivač koji zagađuje zemlju i vodu, zbog čega su svi živi organizmi koji se nalaze u oblasti u kojoj se DDT koristi izloženi zagađenju. – DDT ima slabo estrogeno dejstvo, odnosno može da proizvede kod njime zaraženih životinja hormonske promene kao estrogen (jer su sličnog hemijskog sastava), međutim, ovakve posledice nisu do sada primećene i kod ljudskih organizama. – primećeno je da su ljuske jaja nekih ptica slabijeg kvaliteta (stanjene su i mekše su) usled izloženosti ovom insekticidu. – DDT veoma štetno utiče na život u vodi i usled njega dolazi do pomora riba i ostalih vodenih životinja – na osnovu istraživanja pretpostavlja se da DDT može izazvati kancerogene efekte u ljudskom organizmu. – istraživajne koje je izvršeno na Berkley Institutu u Kaliforniji je dokazalo kod dece koja su bila izložena DDT-u dok su se još razvijala u materici postoje velike šanse da obole od bolesti koje štetno utiču na njihov razvoj. Pozitivne – zahvaljujući DDT-u, Malarija je u potpunosti iskorenjena u Severnoj Americi i Evropi. – DDT je znatno povećao proizvodnju hrane u poljoprivredi kada je bio korišten kao insekticid.

Zabrana upotrebe

Kad je otkrivena njegova štetnost, upotreba DDT-a je zabranjena, prvo u SAD, a zatim u ostalom delu sveta. Događaj koji je u velikoj meri uticao na to da se zabrani je knjiga Tiho Proleće (Silent Spring), koju je objavila američka biologičarka Rejčel Karson (Rachel Carson) 1962. godine, u kojoj su opisane moguće po čoveka i životinje štetne posledice upotrebe DDT-a, kao što je npr. mogućnost pojave raka kod osoba koje su izložene DDT-u ili stanjivanje ljusaka jajeta kod ptica. Par godina posle ovog, dogodio se drugi događaj koji je takođe uticao na to da se ukine DDT. U pitanju je bila inicijativa koju su pokrenuli supružnici Janakon (Yannacone). Kerol Janakon (Carol Yannacone) je prisustvovala masovnom pomoru ribe u Jefenk jezerima (Yaphank Ponds) do kojeg je došlo usled korištenja DDT-a radi uništavanja komaraca. Predložila je svojem suprugu, Viktoru Janakonu (Victor Yannacone), sudskom tužiocu, da pokrene tužbu protiv Suffolk County Mosquito Control koji su bili nadležni za borbu protiv komaraca na toj teritoriji. Kasnije su se Janakonovi udružili sa naučnikom Čarlsom Varsterom (Charles Wurster) i Artom Kulijem (Art Cooley), učiteljem, i pokrenuli su veliku kampanju za borbu protiv DDT-a. Osnovali su Enviromental Defense Fund (EDF), neprofitnu organizaciju koja se bavi zaštitom životne sredine. Prvo je zabranjena upotreba DDT u samo tri države u SAD, da bi se kasnije zabrana proširila na cele SAD. Već 1970-tih upotreba DDT-a je bila zabranjena u skoro celom svetu. Godine 2006. Svetska Zdravstvena Organizacija je izjavila da će DDT biti jedno od glavnih oružja u borbi protiv malarije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Slider by webdesign