Увод

Ово је књига о научној писмености. „Наука за свакога“ (у оригиналу, Science for All Americans) садржи скуп препорука о потребном знању и начину размишљања од суштинског значаја за живот у свету обликованом науком и технологијом. У наставку се укратко износи како се дошло до препорука и описује њихова природа и организација. Али прво да одговоримо на питање зашто су потребне такве препоруке.

 

Потреба за научном писменошћу

Најважнији циљ образовања је припрема људи за лично испуњен и одговоран живот. Улога научног образовања – односно образовања о науци, математици, и технологији – је да помогне ученицима да развију схватање и стање духа да треба да постану саосећајна људска бића, да мисле својом главом и да су спремни да се непосредно суоче са животом.

Научно образовање би требало и да им омогући да озбиљно учествују у изградњи и заштити отвореног, пристојног, и здравог друштва. Будућност сваке државе – њена способност да створи истински праведно друштво, да одржи своју економску снагу, и да остане безбедна у свету растрзаном непријатељствима – зависи више него икада од карактера и квалитета образовања које пружа свој својој деци.

Међутим, данас смо суочени са проблемима много важнијим од личне среће појединаца и непосредних националних интереса држава, јер су најозбиљнији проблеми глобални: неконтролисан раст становништва у многим деловима света, киселе кише, смањење тропских прашума и других великих извора разноврсности биљног и животињаког света, загађења животне средине, болести, социјални сукоби, крајње (екстремне) неједнакости у расподели богатства Земље, огромне инвестиције како људског ума тако и оскудних ресурса у припреми и вођењу ратова, злослутна сенка нуклеарног холокауста… листа је дуга и забрињавајућа. Шта будућност носи појединцу, нацији и свету умногоме зависи од мудрости којом се употребљавају наука и технологија. И то, опет, зависи од врсте, расподеле и успешности образовања које људи стичу. Укратко речено, при писању преопорука имало се у виду следеће:

Наука, доследно спровођена, може да обезбеди знања о биофизичком окружењу и друштвеном деловању потребна да се пронађу делотворна решења за глобалне и локалне проблеме човечанства; без тих знања стварање напреднијег и безбеднијег света био би непотребно угрожен.

Наглашавајући и објашњавајући узајамну зависност живих бића и њихову зависност од природног окружења, наука подстиче просвећено поштовање природе на основу којег се доносе умне одлуке о употреби технологије; без тога, у опасности смо да безобзирно уништавамо средину од које нам живот зависи.

Научни приступ може да помогне свакоме да се промишљено суочава са проблемима из свакодневног живота који често укључују доказе, квантитативно разматрање, логичке аргументе, и неодређеност; без способности да мисле критички и независно, грађани су лак плен за догмате, преваранте, и заговорнике брзоплетих решења чак и за најсложеније проблеме.

Технолошки принципи у вези са темама као што су природа система, значај повратне спреге и контроле, однос цене-користи-ризика и неизбежност споредних ефеката дају добру основу људима за процену коришћења нових технологија и њихових последица за животну средину и културу; без разумевања тих принципа, мало је вероватно да људи могу да оду даље од разматрања сопственог непосредног личног интереса.

Иако су многи озбиљни глобални и локални проблеми последица примене технологија, новије технологије обезбеђују средства за решавање оваквих проблема, као и инструменте за научно стварање кључних нових знања. Без непрекидног развоја и маштовитог коришћења нових технологија, друштво ограничава способност за опстанак и за стварање света у којем би људска врста била у миру са самом собом и у складу са својим окружењем.

Потенцијал науке и технологије за побољшање живота може да се оствари само ако целокупна јавност успе да разуме науку, математику и технологију и да стекне представу о научном решавању проблема. Без научно-писменог становништва, изгледи за стварање бољег света нису охрабрујући.

……………………………..

„Наука за све…“ је заснована на уверењу да научно-писмена особа:

- има у виду да су наука, математика и технологија међузависне људске делатности са сопственим предностима и манама;

- разуме кључне појмове и начела науке;

- познаје свет природе и уочава његову разноврсност и његово јединство;

- користи научна сазнања и научни начин размишљања за личне и друштвене потребе.

Препоруке су представљене у 12 поглавља која тематски покривају четири главне категорије:

Поглавља од 1 до 3 баве се природом науке, математике и технологије -дакле, научним подухватом – као људском делатношћу.

Поглавља 4 до 9 покривају основна знања о свету како је данас виђен из перспективе науке и математике, и како је обликован технологијом.

Поглавља 10 и 11 приказују оно што људи треба да знају о неким од највећих епизода у историји научног подухвата и о неким сродним темама које могу да послуже као основа за размишљање о томе како свет функционише.

Поглавље 12 излаже стање духа које је од суштинског значаја за научну писменост.

……………………………..

Препоруке нису ни нове нити се очекује да буду исте за сва времена.

 

Садржај књиге:

 

Увод

Глава 1. Природа науке

Глава 2. Природа математике

Глава 3. Природа технологије

Глава 4. Физичка подлога

Глава 5. Животно окружење

Глава 6. Људски организам

Глава 7. Људско друштво

Глава 8. Конструисани (дизајнирани) свет

Глава 9. Математички свет

Глава 10. Историјски погледи

Глава 11. Заједничке теме

Глава 12. Стање духа

 

About Dušan Pavlović

Student astrofizike na Matematičkom fakultetu u Beogradu i mlađi saradnik na programu astronomije u Istraživačkoj stanici Petnica. U Petničkoj meteorskoj grupi se bavi fizikom meteora, između ostalog. Pored toga, zainteresovan je za filozofiju fizike i nauke generalno i inicijator je seminara filozofije fizike, koji vodi sa nekolicinom prijatelja fizičara i filozofa (studenata, profesora, profesionalnih naučnika i filozofa). Strastveni je ljubitelj muzike, naročito džeza.

LinkedIn | More Posts (34)

Slider by webdesign