Aug 13

Perseidi sa Bagdale, 12.08.2011.

U Kruševcu je organizovano i ove godine javno posmatranje Perseida sa brda Bagdala. Svetlosno zagađenje je dosta smetalo za neko ozbiljnije posmatranje, ali je situacija bila mnogo bolja nego prošle godine. Posmatranju je prisustvovalo oko 10-ak članova AU “Eureka” i videli smo oko 15-ak meteora. Inače uspeo sam da snimim i jedan meteor pomoću aparata Nkon D3100, ali nažalost malo sam pokvario snimak u obradi.
Read the rest of this entry »

Aug 12

Perseidi 2011

Noćas posle ponoći uperite pogled ka nebu i iščekujte veliki broj meteora. Radi se o meteorskom roju Perseidi.

O njima je bilo reči ranije:

Perseidi su jedan od najaktivnijih godišnjih meteorskih rojeva. Zbog dugog perioda aktivnosti (skoro 5 nedelja) tokom jula i avgusta, kada je većina populacije na severnoj hemisferi na godišnjem odmoru, kao i konfomniji uslovi posmatranja – omogućavaju svakom da uživa u ovom prizoru, bez većih problema.
Ukupna aktivnost Perseida sastoji se od dve komponente:
•    jedna predstavlja ujednačen i prilično širok profil, u trajanju od 5 nedelja
•    druga je odgovorna za pojavu maksimuma.

Praćenje aktivnosti Perseida traje već 2000 godina. Prva informacija o njima stiže sa Dalekog Istoka (Tian-Shan, 1977.). Očigledno Perseidi imaju veoma stabilnu orbitu, velikog ugla inklinacije koji ih štit od jakog uticaja planetarnih perturbacija.

Nastavite sa čitanjem teksta o Perseidima.

 

Aug 11

Veličаnstven pogled аstronаutа nа Zemlju

Posredstvom sаjtа Rаsinski Okrug pogledаo sаm video klip nа kome je prikаzаn pogled koji аstronаuti imаju nа Zemlju. Pogled je zаistа veličаnstven i nemаm reči kojimа to mogu dа opišem. Zаto sledeći nаrodnu dа slikа govori hiljаdu reči, а video hiljаdu slikа odgledаjte ovаj video mаterijаl.

Izvor: Eureka kutak

Aug 03

Šta čitati? (1)

Leto, vreme odmora i razonode. Evo malo preporuke našim posetiocima šta da pogledaju i pročitaju!
Časopisi:
Mladi fizičar


Aktiv fizičara iz Niša je uradio fantastičan posao. Okačili su 103 broja časopisa Mladi fizičar. Nažalost zadnji broj je izašao pre 3 godine (Mladi fizičar 105). Sada u Srbiji ne postoji nijedan časopis iz fizike namenjen mladima! Neke od brojeva moguće je kupiti u knjižari Studentski trg u Beogradu. Verovali ili ne, broj 97 je broj koji rasprodat i nema ga čak ni u redakciji Mladog fizičara u Institutu za fiziku u Beogradu. Izdvojio bih sjajne brojeve od 96 do 103 (tekstualno i grafički izvrsno odrađeni). Uživajte! Za one vrednije, zadaci iz MF-a dolaze na takmičenjima.

http://aktivfizicaranis.wordpress.com/%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8-%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80/

Read the rest of this entry »

Jul 31

Miris imenа uticаjа ruže

Čitаli ste „Ime ruže“? Sećаte se otrovаnog monаhа, i frаtrа Vilijаmа Bаskervilskog? Ovo je tekst o uticаjimа koji stoje iz romаnа.

 

„Ime ruže“ je romаn Umbertа Ekа štаmpаn 1980. godine. U njemu se prepliću trovаnjа monаhа, misterije, inkvizicijа, nаučni metod i još mnogo drugih motivа. Rаdnjа se dešаvа 1327. godine u jednoj opаtiji nа severu Itаlije. Frаnjevаčki frаtаr Vilijаm Bаskervilski i njegov učenik, Adso, su nа proputovаnju i svrаtili su u mаnаstir u kome se dešаvа neobično ubistvo. Dаlje vаm nećemo prepričаvаti, knjige u šаke ovog letа i uživаjte.

 

Kаko strаnice odmiču vidimo dа je Vilijаm Bаskervislki, čije je ime izvedeno iz imenа Vilijаmа Okаmskog i romаnа Arturа Konаnа Dojlа „Bаskervilski pаs“, pobornik deduktivnog metodа zаključivаnjа, i dа je kаo inkvizitor mnoge oslobаđаo optužbi dа se bаve veštičаrenjem.

 

Ovа knjigа je odličnа i zbog sаme upotrebe nаučnog metodа u rešаvаnju problemа.Lik Vilijаmа Bаskervilskog predstаvljа kombinаciju ličnosti Rodžerа Bejkonа, Vilijаmа Okаmskog i Šerlokа Holmsа. U ovom tekstu zаnimаće nаs prve dve osobe.

 

Roger Bacon - statua (Oxford)

Rodžer Bejkon, poznаtiji kаo „Doctor Mirabilis“ , je bio engleski filozof i frаnjevаčki frаtаr. Zа njegа se može reći dа je jedаn od zаčetnikа nаučnog metodа u Evropi. Inspirisаn je rаdovimа Plаtonа i Aristotelа i rаnih islаmskih nаučnikа Avicene (Ibn Sinа), Alhаcenа i Ibn-Rušdа. Zаvršio je studije nа Oksfordu а zаtim je i jedno vreme bio nаstаvnik nа Univerzitetu u Pаrizu. Mesto predаvаčа nаpuštа nаkon što ulаzi u frаnjevаčki red. Bio je jedаn od nаjobrаzovаnijih ljudi svog vremenа, znаo je više jezikа, čаk i аrаpski, što mu je donelo nevolje, pа i zаtvor u kome je proveo neko vreme. Predvideo je otkrićа mikroskopа, nаočаrа, letećih mаšinа, pаrnih brodovа… Bejkon je stаlno isticаo ciklični krug posmаtrаnjа, hipotezа, i eksperimenаtа i nаrаvno nužnа je nezаvisnа verifikаcijа. Smаtrаo je eksperiment nа vrhu metodа jer sve zаključci se dokаzuju direktnim eksperimentom, dа eksperiment otkrivа istine koje se ne znаmo, eksperiment istrаžuje tаjne prirode, i otvаrа nаm znаnjа prošlosti. Proučаvаo je nаuku i spise аrаpskih nаučnikа, а iste je preveo nа lаtinski. Bejkon je preminuo 1294. godine.

Read the rest of this entry »

Jul 20

Eureka! u slobodno vreme

Verovatno većina ljudi smatra da se do mnogih velikih otkrića i proboja u nauci došlo nekim istraživanjem, mukotrpnim radom, što je naravno tačno, ali da li se eureka momenat dešava i u slobodno vreme?


Mnogo ljudi ima predrasude kada zamišljaju ljude koji se bave naukom. Prve asocijacije su vezane za bele mantile, naočare, čudan pogled, epruvete… Toj slici su dosta pridonele književnost i film. Setimo se romana „Frankenštajn“ Meri Šeli, a potom je i nastala ekranizacija istoimenog romana 1931. godine. Za vreme Drugog svetskog rata imali smo vampira naučnika – Armanda Teslu u filmu „Povratak vampira“. Sve to je na neki način kulminiralo 1964. godine sa filmom „Dr. Strejndžlav“ Stenlija Kjubrika (ukoliko već niste, obavezno pogledajte ovaj film). Sve to je doprinelo stvaranju predrasuda da naučnici nemaju slobodno vreme, tj. da se oni gotovo nikad i ne odmaraju, već da su prebukirani eksperimentima. Srećom u nauci imamo veliki broj kontra-primera, a pozabavićemo se onim nekim najpoznatijim.

Eureka!

Read the rest of this entry »

Jul 20

Uspeh mladih fizičara na međunarodnoj olimpijadi

Izvor: B92, Društvo fizičara Srbije

Srbiju su na Međunarodnoj olimpijadi fizičara predstavljali učenici Matematičke gimnazije u Beogradu Ognjen Marković, Marko Kuzmanović i Stefan Stanojević, učenica Gimnazije “Svetozar Marković” iz Niša Tamara Đordjević i Milovan Đokić iz Gimnazije “Vuk Karadžić” u Loznici.

Kako je saopšteno, na ovogodišnjem takmičenju, koje je održano od 10. do 18. jula, učestvovalo je 86 zemalja, a svaka reprezentacija imala je po pet predstavnika.

Međunarodna olimpijada fizičara je tradicionalna i najprestižnija manifestacija ovog tipa u svetu, piše u saopštenju.

 

Jul 16

Ko se boji Velikog praska?

Hablovo ultraduboko polje - presek čitave istorije svemira od Velikog praska do danas

Hablovo ultraduboko polje - presek čitave istorije svemira od Velikog praska do danas

Odslušah BBC vesti, pa se prisetih verovatno najslavnije sintagme koja je skovana upravo na tom radiju: Velikog praska. To je negde u proleće 1950. godine – u verovatno prvoj naučnoj emisiji na bilo kom elektronskom mediju u istoriji – učinio ser Fred Hojl, veliki astrofizičar, kosmolog i polihistor, koji je, ironično, to prvobitno smislio da se podrugne svojim protivnicima – rečenica je bila nešto kao “Ti ljudi stvarno veruju da je sve što postoji otpočelo u nekakvom velikom prasku!”

 

U međuvremenu se pežorativni prizvuk izgubio, te se danas Standardni kosmološki model sasvim opušteno naziva modelom Velikog praska (uz pocasno veliko slovo). Međutim, to nije samo po sebi pomoglo da se otklone pojedina pitanja i nedoumice koje se gotovo neizbežno ponavljaju kad je ovaj termin u pitanju. Mnoge zablude, greške i predrasude su, nažalost, našle put do novinskih vesti, popularnih članaka, knjiga, a ponekad i udžbenika, koji bi svakako trebalo da svoj posao bolje obavljaju. Obično je izvor tome ono što je Ajnštajn lepo rekao: “Sve treba da bude najjednostavnije moguće – ali nikako više od toga.” Hajde da onda ovde bar pomalo doprinesemo razjašnjenju istih!

Read the rest of this entry »

Jul 16

Letenka 2011

Slika preuzeta sa sajta www.astronomija.co.rs Autor fotografije: F. Majchorovič

Autor fotografije: F. Majchorovič

I ove godine se tradicionalno održava astronomski kamp “Letenka” na Fruškoj gori u organizaciji Astronomskog magazina.

 

Astronomski kamp na Letenki je kamp za popularizaciju nauke, pre svega astronomije. Kamp organizuje Astronomski magazin uz pomoć prijatelja i to od 2001. godine.  Od 2006. Kamp finansijski pomaže Porkajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, kao i PMF u Novom Sadu.
Program kampa je vrlo raznovrsan i sastoji se od niza predavanja, radionica, demosntracija, prezentacija, tribina itd. Iako ima i stručnih predavanja, većinom su ona popularna i razumljiva za svakog sa srednješkolskim znanjem. Sem toga, teme predavanja su uvek zanimljive i aktuelne. Neki programi imaju takmičarski karakter (takmičenje u otkrivanju određenih nebeskih objekata, astronomski kviz itd.).
Zavisno od broja učenika osnovnih škola organizatori kampa obezbeđuju i poseban program za osnovce.

Ove godine kamp će se održati od 21. do 24. jula. Ukoliko niste bili do sada, obavezno posetite makar na jedan dan Letenku.

 

Sve informacije o kampu na sajtu Astronomskog magazina:

http://www.astronomija.co.rs/astronomski-kamp/4472-akl11-vesti.html

 

Older posts «

» Newer posts

Slider by webdesign