Petak, 24.05.2013. u 19h // Dom omladine Beograda, tribinska sala Ciklus predavanja Verovali ili ne koji se održava u Domu omladine Beograda nastavlja se gostovanjem Ivana Milića, čije je prethodno predavanje (Zašto istražujemo Sunce?), izazvalo veliko interesovanje. Ivan Milić će sada govoriti o ekstrasolarnim planetama, ili planetama koje se nalaze izvan Sunčevog sistema. Postojanje ekstrasolarnih …
Astronomsko udruženje “Eureka” pored organizovanja predavanja i javnih posmatranja aktivno radi na poboljšanju uslova za promociju astronomije u gradu. Zato su članovi udruženja pripremili projekat pod nazivom “Nebo je granica” koji ima za cilj da se unaprede uslovi za promociju astronomije u gradu ali i realizaciju praktičnog dela nastave fizike i geografije (koji su povezani …
Svi ljubitelji fizike, ali i drugih oblasti nauke i umetnosti, će moći da uživaju od 11. do 12. maja na petom Festivalu nauke u Novom Sadu!!! Festival je organizovan za decu, mlade, ali i za sve ostale koji žele da uživo osete i upoznaju fantastični svet nauke. Ponovo ćete biti u prilici da, uz pomoć …
29. aprila, promocijom knjige „Živa teorema” francuskog matematičara Sedrika Vilanija, dobitnika prestižne Fildsove medalje, praktično je počela velika i veoma značajna manifestacija „Maj mesec matematike”! „Matematičar Sedrik Vilani (Cédric Villani) je moderni junak Republike Francuske. Kao jedan od najtalentovanijih matematičara današnjice, Vilani se uhvatio u koštac sa najtežim problemima u oblasti diferencijalnih jednačina i matematičke …
U nauci, kao i u ostatku ljudskih delatnosti, postoji ogromna količina praznog hoda. Svima je poznata ta situacija: točkovi se okreću, sneg, blato i voda pršte na sve strane, motor zavija, gorivo i nervi se troše, ali se vozilo ne miče napred. U nauci se analogni problem manifestuje na različite načine, ali onaj kojim ću …
Feb 20
Preporučujemo Vam da ovaj vikend pogledate dva predavanja Dejvida Dojča (David Deutsch), fizičara sa Oksforda, vezana za naučno (sa)znanje i položaj čoveka u univerzumu. Javite nam se sa Vašim preporukama TED predavanja.
Dejvid Dojč – Novi način za objašnjavanje objašnjenja
Dejvid Dojč – Naše mesto u kosmosu
Feb 20
Ovom prilikom prenosimo Vam tekst sa jednog odličnog sajta koji se bavi jednom od najbitnijih teorija u nauci – teorijom evolucije. Adresa sajta je: http://www.teorijaevolucije.com/ i toplo Vam preporučujemo da ga posetite!
 |
Šta evolucija jeste, a šta nije? |
Evolucija nije…
…”samo teorija”.
…teorija da je život nastao “iz ničega”.
…teorija o nastanku univerzuma (Velikim Praskom ili na bilo koji drugi način).
…teorija “da je čovek nastao od majmuna”.
…prazna priča bez praktičnog značaja.
…teorija oko koje se ni naučnici ne slažu.
…teorija čije je vreme prošlo.
Evolucija je…
…teorija i činjenica. često se može čuti tvrdnja da “evolucija nije dokazana, jer da jeste, onda bi bila zakon evolucije, a ne teorija evolucije”. U svakodnevnom govoru, ljudi koriste reč “teorija” da označe neku maglovitu ideju koju imaju o nekoj stvari ili događaju. U nauci reč “teorija” označava sistem objašnjenja, model koji najbolje odgovara svim činjenicama. Reč “zakon” označava kratku formulu ili definiciju neke naučne činjenice. Otud imamo Teoriju Gravitacije, Mikrobiološku Teoriju Bolesti, i Teoriju Evolucije. Teorija evolucije je jedna od najbolje dokazanih ideja u modernoj nauci, i predstavlja kamen temeljac moderne biologije, biohemije i medicine.
Feb 16
Sigurno se sećate face nekog od crtanih junaka (Pere Kojota recimo) dok „jaše“ na raketi. Mislili ste da je to čista fikcija? Prevarili ste se, svima njima je uzor bio Džon Step.
Pukovnik Džon Step je rođen 11. jula 1910. godine u Brazilu. 1931. godine Džon Step diplomira na Bejlor Univerzitetu u Teksasu, a 1940. godine dobija doktorat iz biofizike. 1944. godine odlazi u rat. Tokom 1928. godine odlazi da poseti ujaka i ujnu, njegova dvogodišnja rođakinja je uletela u požar i bila gadno spaljena. Pomagao je medicinskoj sestri 63 sata pre nego što je nesrećno dete preminulo. To je bio prvi put da je video da je neko umirao, i odlučio je da svoj život posveti medicini, i to mu uspeva nakon doktorata kada uspeva da ide na medicinsku školu pri Univerzitetu u Minesoti.
Džon Step dobija ponudu od vojske da učestvuje u seriji letova testirajući različite kiseonične sisteme u nehermitički zatvorenim avionima na visini od 12.2 km. U cilju poboljšanja sedišta u borbenim avionima, Step rizikuje i sopstveni život. 1946. godine postaje istraživač u aeromedicinskoj laboratoriji. Pokušavao je da pronađe način da zaštiti pilote od padova aviona. Proučavao je uticaj velikih ubrzavanja i usporavanja na ljudskom organizmu.
Feb 13
Drugu godinu za redom, u nedelju, 28. februara, sa početkom u 11 sati u Gimnaziji „Sveti Sava“ u Požegi (Vuka Karadžića 6) na 1000m2 prostora održaće se festival nauke i umetnosti pod nazivom „GIMFEST“.
U organizaciji učeničke grupe „Ključaonica“ i Gimnazije „Sveti Sava“, preko 100 demonstratora, uglavnom učenika Gimnazije, izvodiće razne naučne eksperimente, pokazivati brojne pojave, pričati o zanimljivostima iz sveta nauke i umetnosti.
Posetioci će moći da uživaju u redovnim postavkama iz 18 oblasti nauke i umetnosti, ali i predavanjima i prezentacijama koje će održati doktori nauka, umetnici i drugi ljudi koji su se već afirmisali u svojim oblastima. Ulaz na festival je besplatan.
Pokazaćemo vam kako voda pravi eksplozije, kako svetlost može da teče kao mlaz vode, loptice koje lete u vazduhu. Naelektrisaćete se toliko da vam se kosa podiže na glavi i videćete kako varnice sevaju ispod vode. Videćete kako se pravi lutkarska predstava i kako se radi kloniranje. Moći ćete da rešavate mnoge zanimljive matematičke probleme. Ovo su samo neke od brojnih stvari koje možete videti na GIMFEST-u – mestu gde se nauka i umetnost doživljavaju na potpuno drugačiji i kreativniji način.
Festival se ove godine održava drugi put i očekujemo veliku posećenost. Prošlogodišnji GIMFEST je za sobom povukao niz pozitivnih utisaka koji su odjeknuli u celoj zemlji. Osnovni cilj postojanja festivala je približavanje nauke i umetnosti posetiocima i otkrivanje zavese predrasuda koje ljudi često imaju o naučnicima ili umetnicima. Tako se stiče potpuno drugačija slika o ovim disciplinama i shvata koliko je bitno ulagati u njih. Ovo je, takođe, najbolja promocija škole u istoriji njenog postojanja, a i konačno se prevazilazi ideja o školi kao mestu u kom samo treba odraditi klasične, često dosadne obaveze. Zato GIMFEST predstavlja pravu uspešnu promociju znanja i pravih vrednosti.
Više informacija o programu na http://gimfest.blogspot.com.
by Vladimir Petrović
Feb 10
Proučavajući kretanje jata galaksija na Kalifornijskom institutu za tehnologije 1934. godine, švajcarski astrofizičar Fric Zvicki je primetio da je njihova masa, prema njegovim posmatranjima, oko 400 puta manja od mase potrebne da bi se galaksije kretale izmerenim brzinama. Ovaj težak problem Fric je rešio pretpostavljajući postojanje posebnog oblika materije danas poznatog kao tamna materija.
Danas se pretpostavlja da hipotetička tamna materija čini 23% ukupne mase svemira (4% čini nama vidljiva materija a ostatak je još čudnija tamna energija), kao i da bi otkrivanje same prirode tamne materije bio jedan od najvećih uspeha moderne fizike i kosmologije, jer je postojanje tamne materije najbitniji element održanja teorije Velikog praska. Prema kosmolozima koji podržavaju teoriju Velikog praska, postoji mnogo glaksija koje čini samo tamna materija, te koje stoga još uvek nisu detektovane, kao i da je tamna materija imala veliku ulogu u evoluciji kosmosa.
Iako još uvek nije otkrivena priroda tamne materije, polovinom prošle godine astronomi odeljenja za teoretsku fiziku i kosmos Univerziteta u Granadi, predvođeni Eduardom Batanerom u saradnji sa odeljenjem za primenjenu matematiku, uspeli su da utvrde neke bitne osobine tamne materije. Novi matematički proračuni dali su opis raspodele tamne materije unutar galaksije. Za razliku od kompjuterskih simulacija, korišćenjem kojih se do sada pristupalo problematici, matematički modeli izvedeni iz pretpostavljenih osobina tamne materije zasigurno daju mnogo preciznije rezultate. Prema ovim otkrićima, koncentracija tamne materije unutar jedne galaksije najveća je u centru, te postepeno opada ka obodu galaksije. Grupa istraživača uklopila je znanje o dinamici galaksije sa određenim matematičkim modelima i razvila kompleksne funkcije koje predstavljaju dinamiku tamne materije.
Ovo istraživanje je bitno jer uvodi sasvim novo poglavlje u proučavanje galaktičke dinamike i, naravno, tamne materije. Profesor Bataner kaže da ovi rezultati ne mogu da otkriju pravu prirodu tamne materije, ali da omogućavaju ispitivanje nekih osnovnih parametara kao što je temperatura ove materije.
Izvor:
http://www.sciencedaily.com/releases/2009/06/090609073156.htm
Feb 10
Poslednjih nekoliko godina, javnost je fascinirana 3D projekcijama određenih popularnih filmskih ostvarenja. Još uvek aktuelni „Avatar“ zadivio je i čitav svet kompjuterskim efektima, koji, ma koliko grandiozni bili sami po sebi, mora se priznati da su bili „oživljeni“ 3D tehnologijom. Ono što Vam verovatno nije poznato, jeste da je prvi 3D film snimljen jos dvadesetih godina prošlog veka, a pedesete godine nazivaju se „zlatnom erom“. Osamdesetih je tehnologija očevidno dovoljno napredovala za ponovni uspon, kada su brojni krupni nedostaci otklonjeni i dalji razvoj bio omogućen. Bacimo sada pogled na to kako zapravo 3D naočare rade?
Većina ljudi za vid koristi dva oka. Pri relativno malom razmaku od nekoliko centimetara, oči ipak uspevaju da sagledaju predmete iz dva različita ugla i u našem mozgu ove dve slike se obrađuju na takav način da mi možemo relativno precizno proceniti daljinu i veličinu predmeta. U bioskopu, projektor prikazuje dve različite slike u jednom momentu, a 3D naočare omogućavaju da jedna slika odlazi ka jednom, a druga ka drugom oku. Kompjuterskim alatima se te dve slike generišu kao fotografije iz dva, malo 
različita ugla. Ranija verzija podrazumevala je da su slike crvene i zelene, odnosno crvene i plave boje, te da naočare poseduju filtere istih boja i da je slika koja se posmatra obojena istim tonovima. Moderna verzija podrazumeva da su slike na ekranu formirane od svetlosnih zrakova različite polarizacije. Ponovo, naočare ka jednom oku propuštaju samo jednu sliku, jer okno sadrži polarizator iste orijentacije kao jedna slika i identično za drugo oko i drugu sliku.
Osim ovih, postoje i druge slične tehnologije koje rade po istom principu. Tvrdilo se da 3D naočare izazivaju glavobolje, te druge zdravstvene tegobe, ali trenutni zaključci ukazuju na to da nema negativnih posledica od korišćenja ovih naočara.
Feb 04
U sredu, 10. februara, u Maloj sali Kolarčeve Zadužbine, sa početkom u 19:30h, održaće se razgovor o knjizi Ričarda Dokinsa:
Govore:
dr Biljana Stojković, docent Katedre za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu
mr Eva Kamerer, sa Odseka za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
dr Nikola Tucić, redovni profesor Katedre za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu
Više o knjizi možete pročitati ovde.
Ulaz je slobodan!
Jan 18
Povodom Međunarodne godine astronomije 2009 MyTelescope.com je organizovao nagradni konkurs za projekte koji se odnose na poboljšavanje nastave iz astronomije i uvođenje robotizovanog teleskopa (pre svega teleskopa iz Kanade koji je u vlasništvu MyTelescope.com) u nastavu. Pravo da učestvuju imali su profesori i astronomi širom sveta.
Takmičenje je podeljeno u četiri kategorije i to: osnovna škola (uzrast od 12 do 14 godina); srednja škola (15 do 18 godina); fakulteti (preko 18 godina) i nasumično izabran rad. Pobednik iz svake od ponuđenih kategorija dobio bi po 100 sati korišćenja teleskopa iz Kanade za realizaciju svojih projekata i korišćenja u obrazovanju.
Oprema sa kojom MyTelescope.com raspolaže je 10-inčni Schmidt Cassegrain teleskop sa filterima, kameru Star-light Express HX916s rezolucije 1300×1030 i softver za obradu fotografija. Vidno polje je oko 7×10 lučnih minuta. Više o konkursu na MyTelescope.com.
Učenici kruševačke gimnazije Bojana Zajić i Milutin Spasić, zajedno sa profesorkom fizike Draganom Milićević i bivšim učenikom (sada studentom treće godine ekonomije u Nišu i astronomom amaterom) Zoranom Tomić pripremili su projekat i uzeli učešće na konkursu. Tema projekta je “Određivanje osnovnih karakteristika Jupitera”. Projekat je namenjen učenicima srednje škole. Cilj je da se u uvodnom delu realizacije učenici što bolje upoznaju sa astronomijom kao naukom, metodama koje koristi u istraživanju, nebeskim objektima, instrumentima koje koristi u istraživanju, a da se nakon toga organizuje radionica gde će učenici primeniti stečena znanja i odrediti na osnovu posmatranja i prikupljenih podataka osnovne karakteristike Jupitera (masa, gravitaciono ubrzanje, prosečna gustina, kritična brzina).
16.01.2010. godine stiglo je obaveštenje od organizatora da su učenici kruševačke gimnazije dobili 100 sati korišćenja teleskopa. Prvih par sati koristiće se radi upoznavanja sa opremom i načinom rada, a ostatak za realizaciju gore navedenog projekta, kao i za pravljenje fotografija nebeskih objekata. Pored navedenog projekta nije isključeno da će, ako ostane dovoljno vremena, pokrenuti novi projekti (radionice) koje će učenici astronomske sekcije realizovati.
Jan 17
Snažan razvoj molekularne biologije u drugoj polovini XX veka je doveo do velikih revolucionih shvatanja u biologiji. Jedna od najvećih revolucija u oblasti sistematike živih bića bilo je saznanje da na nivou ribozomskih RNK postoje među pripadnicima prokariotskih organizama dve velike grupe – bakterije i arhebakterije. One se međusobno razlikuju onoliko koliko se razlikuju od organizama koje odlikuje eukariotska organizacija. Vouz i Foks su 1977. godine predložili model klasifikacije živih bića na tri domena: bakterije, arhebakterije i eukariote. Model klasifikacije koji su predložili Vouz i Foks ne pominje viruse, jer se prema mišljenju većine današnjih biologa ne smatraju živim bićima već strukturama izgrađenim od proteina i nukleinskih kiselina. Razlog leži u činjenici da su virusi nesposobni da se samostalno dele i rastu, kao i da mogu da formiraju kristale poput minerala. Postoji više hipoteza o nastanku virusa ali je danas široko prihvaćena ona po kojoj su virusi nastali nezavisno, odvajanjem DNK od ćelije i njenom autonomnom replikacijom, uz korišćenje metaboličke mašinerije ćelije domaćina za svoje razmnožavanje. Prema ovoj hipotezi, virusi su srodniji svojim domaćinima nego jedan sa drugim. I pored ovakvih shvatanja, ovde će se virusi razmatrati kao domen živih bića. U ovom tekstu će biti prikazana klasifikacija koju je sastavio Stefan Luketa 2009. godine i koja podrazumeva klasifikaciju pet domena živih bića.
Slider by webdesign
