Perseidi 2010

Izvor: AD Eureka

Perseidi su jedan od najaktivnijih godišnjih meteorskih rojeva. Zbog dugog perioda aktivnosti (skoro 5 nedelja) tokom jula i avgusta, kada je većina populacije na severnoj hemisferi na godišnjem odmoru, kao i konfomniji uslovi posmatranja – omogućavaju svakom da uživa u ovom prizoru, bez većih problema.
Ukupna aktivnost Perseida sastoji se od dve komponente:
•    jedna predstavlja ujednačen i prilično širok profil, u trajanju od 5 nedelja
•    druga je odgovorna za pojavu maksimuma.

Praćenje aktivnosti Perseida traje već 2000 godina. Prva informacija o njima stiže sa Dalekog Istoka (Tian-Shan, 1977.). Očigledno Perseidi imaju veoma stabilnu orbitu, velikog ugla inklinacije koji ih štit od jakog uticaja planetarnih perturbacija.

Irci su Perseide nazvali „suzama Sv. Lorenca“, pošto je taj katolički praznik oko 10. avgusta. Ovaj datum nije bio baš precizno određen pre ranog XVII veka, pa se pretpostavlja da je njihovo „svetačko“ poreklo relativno novijeg datuma.
Radijant Perseida nije bio određen sve do 1834. godine (Locke). Na Dalekom Istoku, 1861. godine, primećena je upadljivo veća aktivnost ovog roja, koja se ponovila i naredne godine. U to vreme, matična kometa Perseida se pojavila na nebu, ali posmatrači u Kini nisu bili svesni njene poevzanosti sa meteorima. Skjapareli (1871.) je računskim putem dokazao da Perseidi imaju iste orbite kao i kometa 1862 III. Ovo je bila prva dokazana veza između meteorskog roja i komete. Od tog vremena, Perseidi su posmatrani gotovo svake godine.
Krajem 70-ih godina prošlog veka, frekvencije Perseida su se povećale, dostižući kulminaciju 1980. godine, kada je zenitna časovna frekvenca (maksimum aktivnosti) dostigao 180. Ove vrednosti su dovođene u vezu sa povratkom matične komete (u međuvremenu je dobila ime Swift-Tuttle). Međutim, kometa je primećena tek 1992. godine. Kako su istraživanja pokazala, u pitanju nije bilo stvarno fizičko grupisanje meteoroida, već su visoke vrednosti ZHR-a bile posledica velikih popravki, koje su morale biti uvedene zbog prisustva gotovo punog Meseca.

Matična kometa je primećena posle meteorskog pljuska 1992. godine. Iako je kometa bila relativno sjajna 1862. godine (+2 magnitude), elementi njene orbite nisu precizno određeni. Štaviše, nijedno ranije pojavljivanje ove komete nije zabeleženo. Marsden (1973.) je nagovestio moguću vezu sa kometom Kegler iz 1737. godine i ako su ovo bila uzastopna pojavljivanja iste komete, onda je njen period znatno duži od 120 godina, kako je dobijeno iz posmatranja 1862. godine. Ovo je potvrđeno ponovnim pojavljivanjem komete 1992. godine.

Za aktivnost Perseida 1993. godine predviđene su još veće vrednosti ZHR-a nego prethodne godine. Čak je NASA odložila lansiranje šatla „Discovery“ zbog moguće opasnosti koju predstavlja meteoroidni materijal (Braun, 1993.).

Haris i saradnici (1995.) su aproksimirali kretanje matične komete 270000 godina u prošlost i na osnovu toga izračunata rezultujuća distribucija čvorova pojedinačnih meteoroida. Prema ovim proračunima, Zemlja prolazi kroz unutrašnji deo poprečnog preseka potoka, gde koncentracija čestica nije najveća. Matična kometa polako putuje ka svom afelu, pa je aktivnost Perseida slabija iz godine u godinu. Ipak, čeka nas još mnogo avgustovskih noći relativno dobro „protkanih“ ovim blistavim posetiocima.

Ove godine taj maksimum je u noći između 11. i 12. avgusta.

Astronomsko udruženje “Eureka“ iz Kruševca organizuje prvo posmatranje Perseida iz Kruševca. Posmatranje će se održati 11. avgusta sa početkom od 20 časova na fudbalskom igralištu (preko puta gradskih bazena). Za sve posmatrače biće obezbeđen materijal o Perseidima i grupa koja će ispričati nešto o meteorima i Perseidima. Pored ovog glavnog događaja posetioci će moći da posmatraju i druga nebeska tela (Jupiter, Uran, Veneru…) pomoću teleskopa. Ovo će biti prilika da se zainteresovani upoznaju sa radom udruženja i da se informišu o načinu na koji mogu da se učlane.

Slučajni tekstovi

About Zoran Tomić

Diplomirani ekonomista i student fizike na PMF-u u Nišu, veliki zaljubljenik u astronomiju i bivši Petničar. Trenutno se bavi popularizacijom nauke među mladima u Kruševcu, astronomijom, ekonofizikom, kao i pisanjem naučno-popularnih tekstova iz ovih oblasti. Autor bloga: http://eurekakutak.blogspot.com/

Web | More Posts (16)

Share and Enjoy