Nigde ne mogu da nadjem definiciju mirisa. Sta je miris? Od cega se sastoji? Kako se siri?
šalje: stefan ristic
Odgovor:
Miris je fiziološki osećaj koji nastaje kada vazduhom donete čestice dospeju u deo nosa sa receptorima koje podstaknu da pošalju odgovarajući signal mozgu. Mada skoro sve procese u biološkim sistemima možemo da objasnimo fizičkim zakonima mehanizmom podsticanja receptora i prenosom signala od nosa do mozga bave se više biolozi nego fizičari. Zato se ovde nećemo baviti fiziološkim aspektom mirisa ali ima smisla da se pozabavimo drugim delom pitanja, šta su, i otkuda, čestice koje izazivaju osećaj mirisa.
Prvo, čestice koje podstiču receptore su molekuli, a u nos dospevaju pojedinačno (kao para) u kapljicama (sprej, magla) ili kristalićima (so u okeanskom i morskom vazduhu). Sitne kapljice i kristaliće u vazduhu lako je razumeti, pa ćemo se pozabaviti pitanjem otkuda slobodni molekuli u vazduhu. Možda najlaše objašnjenje je preko vode. Voda se nalazi u čvrstom (led), tečnom (tečna voda) ili gasovitom (vodena para) stanju. Ta stanja nisu nezavisna – medju njima postoji ravnoteža: zavisno od uslova supstanca jednovremeno može da bude u jednom, dva ili sva tri agregatna stanja. Na primer, na vrlo niskom temperaturama i visokim pritiscima voda se nalazi samo u čvrstom stanju a na visokim temperaturama samo u gasovitom. Na sobnoj temperaturi voda se nalazi u tečnom stanju ali istovremeno i u gasovitom. Pošto je golim okom nevidljiva, vodene pare najčešće nismo svesni, ali je ona svuda oko nas. Dakle, na sobnoj temperaturi molekuli vode neprestano napuštaju tečnu fazu i odlaze u vazduh gde obrazuju (golim okom nevidljivu) vodenu paru, ali istovremeno iz vodene pare vraćaju se nazad u tečnost. Kada je broj molekula koji napuštaju tečnu fazu jednak broju molekula koji se u nju vraćaju kažemo da je sistem u ravnoteži. Medjutim, ako je površina tečnosti izložena otvorenom prostoru, molekuli napuštaju tečnost bespovratno i vremenom količina tečnosti se smanjuje. Kažemo da tečnost isparava.
Sve tečnosti, ne samo voda, kada se nadju u otvorenoj posudi isparavaju. Dakle, iznad svake tečnosti postoji njena para koja se sastoji od istih molekula kao i tečnost. Kada je posuda sa isparljivom tečnošću otovrena molekuli u parnoj fazi napuštaju posudu i nošeni strujanjem vazduha, i udisanjem, stižu na osetljivo mesto u nosu (receptore) što naš mozak tumači kao miris.
Dakle, iz ugla fizike, miris se može opisati kao detektovanje stranih molekula u vazduhu biološkim putem. Mehanizam registrovanja mirisa, t.j., zašto je nešto prijatnog a nešto neprijatnog mirisa, na molekulskom nivou još uvek nije razjašnjen. Ali je poznato da mirisi imaju vrlo važnu biološku ulogu i, grubo rečeno, prijatni mirisi mame na nešto što je dobro (zdrave namirnice, odgovarajući partner) a neprijatni odbijaju od opasnih materija (pokvarena jaja) i situacija (požar)…
Slučajni tekstovi
Učitavanje…
