Posts tagged Mesec
Kako nastaju Mesečeve mene?
Dec 25th
Pitanje:
Kako nastaju Mesečeve mene?
Šalje: dorotea
Odgovor:
Svetlost koja dolazi sa Meseca nije ništa drugo do Sunčeva svetlost koja se reflektuje sa Mesečeve površine. Kao i svi ostali sateliti, planete i ostala manja tela Sunčevog sistema, Mesec nije samostalni izvor svetlosti. Zbog ovoga je uvek osvetljena tačno polovina Mesečeve površine – polovina Mesečeve kugle koja je u tom trenutku okrenuta ka Suncu.
Od mladog meseca do mladog meseca
Međutim, kako Mesec obilazi oko Zemlje na njenom putu oko Sunca, polovina Mesečeve kugle okrenuta ka Suncu nije uvek ista ona polovina koja se vidi sa Zemlje. Tačnije, trenutak u kome sa Zemlje vidimo celu polovinu Meseca osvetljenu Sunčevom svetlošću samo je jedna faza, odnosno jedna Mesečeva mena – pun Mesec ili uštap, kada vidimo ceo Mesec. Zemlja, Sunce i Mesec tada se približno nalaze na jednoj pravoj liniji, pri čemu se Zemlja nalazi u sredini. Ako u ovoj fazi ova tri tela nađu zaista na jednoj pravoj liniji, nastaje pomračenje Meseca, jer Mesec biva zaklonjen Zemljom od Sunca.
Na svom daljem putu oko Zemlje, kružeći u smeru suprotnom od kazaljke na satu gledano sa severnog pola, Mesec posle oko nedelju dana dođe u takvu poziciju da sa Zemlje vidimo samo levu polovinu Mesečevog diska. Polovina Mesečeve kugle okrenuta Suncu i dalje je osvetljena, ali mi vidimo samo polovinu te polovine, odnosno jednu četvrtinu ukupne Mesečeve površine. Ova faza Meseca naziva se druga četvrt.
Posle oko još nedelju dana, Mesec je mlad. On se tada nalazi približno između Zemlje i Sunca. Ukoliko kažemo da je Suncem osvetljena strana Meseca njegovo lice, u ovoj fazi Mesec je nama okrenut leđima i mi Mesec gotovo da i ne vidimo. U periodu blizu ove faze, on se može uočiti kao tanak srp koji žuri ispred ili kaska odmah iza Sunca po nebu. Takođe, tokom ove faze može se dogoditi da se Mesec nađe tačno između Zemlje i Sunca, kada delom ili potpuno zaklanja Sunčev disk i nastaje pojava koju zovemo pomračenjem Sunca.
Pre ponovne pojave punog Meseca, javlja se i faza prve četvrti, kada vidimo desnu polovinu Mesečevog diska. Period potreban Mesecu da promeni sve faze iznosi oko 29,5 dana i za oko dva dana se razlikuje od perioda potrebnog Mesecu da napravi tačno pun krug oko Zemlje – ova razlika javlja se usled njihovog zajedničkog kretanja oko Sunca.
About Marija Janković
Student Fizičkog fakulteta u Beogradu. Nekadašnja polaznica, a sada mlađi saradnik seminara fizike u Istraživačkoj stanici Petnica i jedna od urednika Viva-fizika portala. Interesovanja: prirodne nauke, informatika, fotografija, istorija i esperanto.
More Posts (55)Share and Enjoy
Pomračenje Meseca
Nov 3rd
Jel možete da mi objasnite pomračenje Meseca?
Šalje: Nebojša Trifunović
Odgovor:
Krećući se oko Zemlje, Mesec za oko mesec dana obidje jedan krug oko Zemlje i za nesto manje vremena (uzimajuci u obzir Zemljino kretanje oko Sunca) izmenja sve svoje faze – počev od mladog Meseca koji se vidi kao tanak srp, zatim prva četvrtina, kada vidimo njegovu (sa Zemlje gledano) desnu polovinu, pun mesec, zatim druga četvrtina i ponovo tanki srp – stari mesec. Jedina svetlost kojom Mesec zrači je svetlost sa Sunca, koju Mesec reflektuje, odbija. Tako je, kao i Zemlja, jedna polovina Mesečeve kugle u mraku, dok je polovina okrenuta Suncu osvetljena; dok se Mesec kreće oko Zemlje, mi imamo priliku da ga posmatramo iz različitih uglova, te odatle nastanak mesečevih mena.
Mesec se, dakle, jednom u svakih mesec dana postavi tako da se Sunce, Zemlja i Mesec približno nađu na jednoj pravoj liniji tako da se Zemlja nađe između Sunca i Meseca. Tada se sa Zemlje vidi cela Suncem osvetljena polovina Meseca, odnosno Mesec se nalazi u fazi punog meseca. Jedino tada postoji mogućnost da se dogodi pomračenje Meseca. Pomračenje Meseca predstavlja zalaženje Meseca u Zemljinu senku, tj. Zemlja se na neko vreme nađe tačno između Sunca i Meseca, te zaklanja Sunčevu svetlost od Meseca. Tako pri pomračenju Meseca sa Zemlje vidimo tamnu Zemljinu (kružnu!) senku kako prelazi preko Mesečevog diska.
Mesečeva putanja oko Zemlje nije savršeno kružna, a takođe ima i mali nagib u odnosu na Zemljinu putanju oko Sunca. Iz ovih razloga se Zemlja ne nađe svaki put tačno između Sunca i Meseca za vreme punog meseca, a samo pomračenje najčešće se događa i samo kao delimično pomračenje – Zemljina senka ne zakloni u potpunosti Mesečev disk.
About Marija Janković
Student Fizičkog fakulteta u Beogradu. Nekadašnja polaznica, a sada mlađi saradnik seminara fizike u Istraživačkoj stanici Petnica i jedna od urednika Viva-fizika portala. Interesovanja: prirodne nauke, informatika, fotografija, istorija i esperanto.
More Posts (55)Share and Enjoy
Upoznajmo astronomiju i nebeska tela
Feb 20th
Dana 06.03.2010. godine planirano je da se održi javno posmatranje u Kruševcu pod nazivom „Upoznajmo astronomiju i nebeska tela“. Posmatranje organiziju učenici astronomske sekcije Gimnazije Kruševac i gospodin Dragan Radmilović iz Beograda, saradnik „Astronomskog Magazina“ iz Novog Sada i član astronomskog društva „Ruđer Bošković“ iz Beograda. Ovom prilikom javnost Kruševca će imati priliku da se bliže upozna sa lepotama noćnog neba, pre svega sa Mesecom i Marsom, kao i drugi objektima. Takođe građani Kruševca moći će da vide kako astronomi vrše noćna posmatranja, koje vrste opreme postoje i kako se njima rukuje. Članovi sekcije će zainteresovanim građanima objasniti detaljnije koje vrste teleskopa postoje i način njihovog funkcionisanja za vreme posmatranja.
Posmatranje će se organizovati na sportskim terenima kod gradskih bazena i posmatranje će se vršiti putem tri različita teleskopa. Vreme početka biće oko 20 časova.
Takođe istog dana će se izvršiti završne pripreme za osnivanje astronomskog društva u Kruševcu pod nazivom „Eureka“. Nakon dobijanja dozvole od strane nadležnog ministarstva društvo će početi sa aktivnim radom i omogućiti ljubiteljima astronomije u Kruševcu da se bolje upoznaju sa samom naukom i lepotama noćnog neba. O svemu ovome javnost će biti blagovremeno obaveštena.
About Zoran Tomić
Diplomirani ekonomista i student fizike na PMF-u u Nišu, veliki zaljubljenik u astronomiju i bivši Petničar. Trenutno se bavi popularizacijom nauke među mladima u Kruševcu, astronomijom, ekonofizikom, kao i pisanjem naučno-popularnih tekstova iz ovih oblasti. Autor bloga: http://eurekakutak.blogspot.com/
Web | More Posts (16)Share and Enjoy
Pomračenje Meseca iz Kruševca
Jan 2nd
Kao što svi znate, 31. decembra sada već prošle godine (2009) odigralo se delimično pomračenje Meseca. Pomračenje je trajalo od 19:52h do 20:52h, a pri maksimumu pomračenja, koji se odigrao oko 20:22h, oko 7% Meseca je bilo u senci. Te večeri je bio drugi pun Mesec u decembru i ta pojava se naziva “plavi Mesec”. Ova pojava je veoma retka jer između dva puna Meseca protekne period od 28 dana, koji nije usaglašen sa trajanjem kalendarskog meseca.
Iako je bila novogodišnja noć, temperatura je bila prijatna, i bez obzira na tanke oblake, napravio sam nekoliko fotografija koje možete da vidite ovde:
Snimao sam afokalno, koristeći teleskop Tele-science 60/700 i SAMSUNG Digimax S500 fotoaparat, kao i okulare od 20mm i 12,5 mm.
Želim svim poštovaocima i čitaocima sajta Viva-fizika da poželim srećnu Novu 2010. godinu i poručim da iako je Međunarodna godina astronomije 2009. završena, ovo nije kraj već samo početak dalje popualrizacije nauke i astronomije, kao i njen povratak na mesto koje zaslužuje u društvenom sistemu Srbije.
About Zoran Tomić
Diplomirani ekonomista i student fizike na PMF-u u Nišu, veliki zaljubljenik u astronomiju i bivši Petničar. Trenutno se bavi popularizacijom nauke među mladima u Kruševcu, astronomijom, ekonofizikom, kao i pisanjem naučno-popularnih tekstova iz ovih oblasti. Autor bloga: http://eurekakutak.blogspot.com/
Web | More Posts (16)
