Živi svet Fruške Gore

Kada se pomenu zanimljivi detalji žive prirode obično se pomisli na udaljene prašume, a da se i ne zna šta sve kriju šume Balkanskog poluostrva. Većina ljudi će odmah pomisliti „Milion puta sam šetao šumom i ništa osim zelenila nisam video“. Međutim, iskusnom botaničaru će i obična livada biti zanimljiva, čak i ako na prvi pogled nema zanimljivih cvetova na njoj. Koliko se samo različitih vrsta iz familije trava krije na tim livadama samo botaničari znaju. A možete saznati i vi ako malo usporite hod i zabijete nos u zelenilo livade. A tek su šume posebna priča…

Geografske karakteristike…

Ovaj tekst će pokušati da vam na zanimljiv način prikaže prirodu Fruške Gore. Ova planina pripada tipu ostrvskih planina koja se najvećim delom nalazi u Srbiji, a mali deo zalazi u istočnu Hrvatsku. Dužina Fruške Gore je oko 80 km, a širina 15 km. Površine je oko 25.500 km². Za nacionalni park je proglašena 1960. godine, te je na taj način postala prvi nacionalni park u Srbiji. Najviši vrh Fruške Gore je Crveni Čot čija nadmorska visina iznosi 539 metara, te se zbog toga ova planina kategorizuje kao niska. Međutim, zbog toga što znatno nadvisuje okolni niski teren ona izgleda masivno.

Može se slobodno reći da je Fruška Gora sa hidrogeografskog stanovišta izuzetno bogata planina. Na njoj se nalaze mnogobrojni potoci, izvori, vrela, bare i veštačka jezera. Najveći broj potoka presuši sredinom leta, a ponovo se formiraju krajem jeseni. Potoci južne padine znatno su kraći u odnosu na potoke severne padine. Srednja godišnja temperatura na Fruškoj Gori iznosi 11,2°C. Relativna vlažnost vazduha je osrednja (76%). Područje Fruške Gore je najbogatije padavinama u Vojvodini.

Biljni svet…

Živi svet Fruške Gore je izuzetno raznovrstan i bogat, a naročito flora. Do danas je registrovano oko 1500 vrsta biljnih vrsta koje žive na ovoj planini. Od tog broja je oko 700 lekovitih vrsta. Sa ovako bogatom florom Fruška Gora može da se poredi sa mnogo većim i višim planinama sa prostora Srbije.

Poznato je šest vrsta iz razdela rastavića, što i nije tako malo ako se uzme u obzir da je do danas iz ove grupe poznato svega 15 recentnih vrsta u svetu. Iz razdela paprati je poznato 26 vrsta iz 14 rodova. Golosemenice su na Fruškoj Gori predstavljene sa samo jednom vrstom koju nije čovek zasadio – klekom. Svakako da su najbrojnije skrivenosemenice koje čine oko 90% flore ove planine. Čak se 69 vrsta biljaka koje čine floru Fruške Gore nalazi na listi prirodnih retkosti Srbije.

Jedna od zanimljivih vrsta koja se može sresti u šumama Fruške Gore je kopitnjak (Asarum europaeum). Ova biljka se karakteriše puzećim rizomom iz koga se razvijaju veoma kratke uzdižuće stabljike. Stabljika i lisne drške su dlakave, a listovi su slabo kožasti, glatki. Sa gornje strane su sjajni, tamnozelene boje, dok su sa donje strane ljubičasti. Kopitnjak je tipična mirmekohorna biljka, odnosno seme ove vrste raznose mravi. Koren kopitnjaka je poznat u narodnoj medicini. Svi delovi ove biljke su oštrog ukusa.

U vlažnim šumama, rubovima šuma, šumskim čistinama, na obalama reka i potoka, kao i na peskovitim i glinovito-peskovitim zemljištima raste jedna vrsta iz grupe rastavića pod nazivom kositernjak (Equisetum hiemale). Obično se može naći u brojnim šumskim zajednicama gde često obrasta površine od nekoliko kvadratnih metara. Stabljike su šuplje i javljaju se u gustim busenima. Pretežno prezimljuju zelene, a ređe odumiru. Ova vrsta nalazi primenu u medicini.

Jedna od dosta čestih vrsta je svakako i kukurek (Helleborus odorus). Ovu biljku nalazimo na različitim staništima, kao što su svetle šume i šikare, rubovi šuma, šumske čistine, krčevine i slično. Stabljika kukureka je bez dlaka i uspravno je postavljena. Pri vrhu je više ili manje razgranata. Iste je dužine ili je nešto duža od prizemnih listova. Ovi listovi su dlanasto razdeljeni i prezimljuju. Karakterišu se dugačkim drškama i sastavljeni su od nekoliko jajasto-lancetastih listića. Slični prizemnim su i listovi stabljike. Razlikuju se jedino što im je drška kraća, a listići su kraći i uži. Cvetovi su relativno krupni, u promeru 4-7 centimetara. Cvetovi su jako mirišljavi i izgrađeni od pet velikih listića. Boja cveta je zelena, što je dosta karakteristično za ovu vrstu.
Jedna od najinteresantnijih biljaka koje žive na Fruškoj Gori je svakako Petrov krst (Paris quadrifolia). Rizom je dug, horizontalno postavljen, člankovit i ljuspast. Stabljika je uspravna i bez dlačica. Pri dnu stabljike se nalaze ljuspice. U pršljenu se u najvećem broju slučajeva nalaze četiri lista. Zbog krstastog rasporeda listova biljka je dobila domaći naziv Petrov krst, a latinski naziv quadrifolia znači „sa četiri lista“. U retkim slučajevima može da se nađe i do sedam listova u pršljenu, što je dalo povoda botaničarima za opisivanje nižih taksonomskih oblika. Cvetovi su dvopolni i nalaze se pojedinačno. Svaki cvet obično obuhvata osam prašnika. Ova biljna vrsta naseljava obično šume koje plave.

Jedan od najčešćih predstavnika iz familije karanfila je poljski zvezdan (Stellaria graminea). To je višegodišnja biljka koja se karakteriše tankim i dugačkim puzećim rizomom. Zanimljivo je za ovu vrstu da se mogu razlikovati plodni i neplodni izdanci. Stabljike mogu biti do pola metra duge, lako su lomljive, a u preseku su četvrtaste. Listovi su linearnog oblika i dugi do pet centimetara. Cvetovi su varijabilni i relativno sitni. Prečnik cvetova se kreće između 5 i 12 centimetara. U građi cveta učestvuje pet čašičnih listića eliptično lancetastog oblika. Prisutno je i pet belih kruničnih listića koji su duboko izdeljeni na dva linearna dela. Prašnika u tipičnom slučaju ima deset, ali se dešava da nisu svi razvijeni. Ubraja se u lekovite vrste naše flore zbog aktivnih materija prisutnih u korenu.

Životinjski svet…

Fauna beskičmenjaka je za sada slabo istražena, te se ne zna definitivan broj vrsta koje je čine. Međutim, za sada se zna da su beskičmenjaci izuzetno brojni na ovoj planini, a najviše svakako ima insekata. Fauna kičmenjaka je dobro istražena i veoma raznovrsna. Do danas je zabeleženo oko 280 vrsta kičmenjaka. U potocima koji se nalaze na Fruškoj Gori nema riba zbog toga što su potoci izuzetno mali i tokom leta često presušuju. Iz grupe vodozemaca je poznato za sada 12, a iz grupe gmizavaca 11 vrsta. Ptica na Fruškoj Gori ima oko 200 vrsta, a jedan deo njih čine ptice selice koje se na ovoj planini dva puta godišnje kratko zadržavaju. Sisari su zastupljeni sa 60 vrsta.

Jedna zanimljiva i ugrožena životinja, iz klase vodozemaca, pod nazivom pegavi daždevnjak (Salamandra salamandra) je pronađena na Fruškoj Gori poslednji put pre više od 35 godina. Ova vrsta naseljava listopadne šume koje su bogate potocima. Preko dana je dosta spora i troma životinja. Aktivna je uglavnom noću kada se kreće u potrazi za hranom. Kada je vreme kišovito mogu će je predstavnike ove vrste videti i preko dana. Većinu vremena provodi na skrovitim mestima – ispod lišća, kamenja, srušenog drveća, panjeva ili u rupama. Ovakva mesta ovoj životinji osiguravaju zaštitu i dovoljnu količinu vlage. Pegavi daždevnjak nije opasan za čoveka, ali se od napadača brani ispuštanjem otrova iz žlezde koja se nalazi iza glave. Ova vrsta je veoma osetljiva na zagađenje i uništavanje staništa.

Izuzetno veliki insekt koji živi na Fruškoj Gori je jelenak (Lucanus cervus). Karakteriše ga gladak hitinski oklop smeđe-crne boje. Poseduje dva para krila. Prvi par krila je tvrd i prektiva veći deo tela, a drugi par krila je opnast i služi za let i nalazi se sklopljen ispod njih. Mužjaci su krupniji od ženki i poseduju velike gornje čeljusti koje su razgranate poput jelenskih rogova i koji im služe u borbi za ženke. Ova vrsta živi u hrastovim šumama. Odrasle jedinke su aktivne u sumrak. Iako na prvi pogled izgledaju kao grabljivi insekti, jelenci se hrane nektarom i drugim biljnim tečnostima. Ova vrsta je nekada bila veoma česta. Međutim, zbog nedostatka prirodnih staništa postaje sve ređa.

Svet gljiva…

Jedno od najzanimljivijih carstava živih bića je carstvo gljiva. Na Fruškoj Gori su gljive zastupljene sa oko 500 do sada registrovanih vrsta. Nalažene su na pašnjacima, u ritovima, plavnim livadama i šumama. Možemo slobodno reći da gljive na Fruškoj Gori možemo naći na svim lokalitetima koji se ne obrađuju. U cifru od 500 vrsta su uračunate i takozvane sluzave gljive, koje se prema savremenim klasifikacionim sistemima grupišu uglavnom u kladu Amoebozoa. Treba naglasiti da kratki opisi koji su dati u ovom tekstu nisu dovoljni za pouzdanu determinaciju gljiva, te ih nemojte konzumirati bez dodatne provere (najbolje se obratiti nekom mikologu ili gljivaru). Trovanje gljivama je dosta često, kako na našim prostorima, tako i u ostatku sveta.

Jedna od najčešćih vrsta gljiva koje žive na Fruškoj Gori je šumarica (Agaricus silvaticus). Osnova šešira je svetla i pokrivena crvenosmeđim ili tamnosmeđim vlaknastim ljuspicama. Prečnik šešira je između 5 i 8 centimetara. Ova gljiva naseljava zimzelene i mešovite šume. Naročito voli mesta ispod smreke. Raste godinama na istom mestu, a leti i u jesen se može naći u većim grupama.

Česta gljiva Fruške Gore koja naseljava vlažne listopadne i crnogorične šume je biserka (Amanita rubescens). Šešir je dosta varijabilne boje, ali su to obično crvenkastosmeđe nijanse. Sa starenjem šešir bledi i dolaze do izražaja crvenkaste pege. Stručak je svetliji od šešira. Obično je bele ili belkaste boje sa crvenkastim odsjajem. Na dodir pocrveni. Cilindričnog je oblika, a može da naraste između 10 i 20 centimetara.

Svakako najotrovnija gljiva koja naseljava Frušku Goru je zelena pupavka (Amanita phalloides). Ova vrsta je inače i najotrovnija vrsta iz carstva gljiva koja živi na teritoriji Srbije. Šešir ove opake gljive se javlja u raznim nijansama zelene boje. Prečnik šešira zelene pupavke se kreće u rasponu od 6 do 15 centimetara. Stručak je beo, žutozelenkast ili sivkast, a naraste između 5 i 12 centimetara. Zelena pupavka se nalazi po svim šumama. Najčešće naseljava listopadne, naročito hrastove i bukove šume. Raste pojedinačno ili u manjim grupama od kraja proleća do kasne jeseni. Poznato je da samo 20 grama plodnog tela ove gljive ubije zdravog čoveka! Otrov se ne može ukloniti kuvanjem, a dokazano je da čak i pepeo ove gljive ima smrtonosan karakter!

Slučajni tekstovi

About Stefan Luketa

Stefan Luketa je rođen 18. aprila 1990. godine u Sarajevu. Osnovnu školu i gimnaziju prirodno-matematičkog smera je završio u Novom Sadu, a trenutno studira biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Interesuju ga mnoge biološke nauke, a ponajviše mikrobiologija, megaklasifikacija i filogenija živih bića. Saradnik je na sajtu BioNet škole gde piše stručne tekstove iz većeg broja bioloških oblasti, a takođe uređuje i biološki rečnik na ovom sajtu. Objavio je veći broj crteža protista, ćelijskih organela i gljiva u okviru albuma pod nazivom "Oblici života", kao i više od 1000 fotografija prirode u okviru 11 albuma. Piše naučno-popularne tekstove za sajt Viva Fizika, a ima i tri bloga - Algoloblog, Drvo života i Photo biology. Na prvom objavljuje stručne tekstove iz oblasti algologije, na drugom se nalaze kratki članci o taksonima živih bića kao i o stukturama ćelije, dok je treći posvećen fotografijama prirode. Na svom YouTube kanalu publikuje online predavanja na razne teme iz biologije, albume fotografija i putopise. Saradnik je i na sajtu "Tree of Life" gde publikuje svoje fotografije prirode.

Web | More Posts (4)

Share and Enjoy